Da li se anksioznost iznenada pojavi dok ste na poslu? Da li ste nervozni samo razmišljajući o svom poslu? Da li se vaše raspoloženje menja u ponedeljak ujutru ili u nedelju uveče?
Ako se vaša anksioznost vezuje samo za radno mesto – verujte da niste sami. Anksioznost na poslu je veoma česta – čak 83 odsto zaposlenih oseća se emocionalno iscrpljeno od svog posla, pokazalo je istraživanje iz 2021. godine. Čak 9 od 10 zaposlenih izjavilo je da stres koji doživljavaju na poslu utiče na njihovo mentalno zdravlje.
Naravno, ne morate nužno da idete u kancelariju da biste iskusili anksioznost na radnom mestu. Ova osećanja možete iskusiti i kada radite od kuće.
U nastavku saznajte na koji način možete da smanjite i upravljate stresom na poslu. Najpre utvrdite da li se vaša anksioznost vezuje samo i isključivo za posao. Kako?
Anksioznost na poslu – simptomi
Anksioznost na radnom mestu može uključivati širok spektar simptoma:
- uveče se osećate dobro, ali ujutru vam je loše
- osećate se fizički loše kada razmišljate o poslu ili primate poslovne pozive ili mejlove
- teško se fokusirate na specifične poslovne zadatke
- primećujete da vam se motivacija smanjuje
- često odugovlačite radne zadatke
- izbegavte sastanke, nove projekte ili bilo kakve događaje koji su u vezi sa poslom
Anksioznost na poslu može uključivati i fizičke simptome poput bola u glavi i vratu, osećaja napetosti u celom telu, znojenje dlanova i stalni bol u stomaku ili mučnina.
Šta uzrokuje anksioznost na poslu?
Brojni faktori mogu dovesti do anksioznosti na radnom mestu, a oni se mogu razlikovati od osobe do osobe.
Na primer stres na poslu može da se desi kada:
- treba da završite hitan projekat ili da ga prezentujete na sastanku
- imposter sindrom, ili sklonost da sumnjate u sebe i osećate se nekvalifikovanim
- nemate jake veze sa kolegama
- suočavate se sa “teškim” šefom
- imate toksično radno okruženje
- nadređeni imaju nerealna očekivanja
- nedostatak radne snage
- imate jaku konkurenciju
- niste imali odgovarajuću obuku
- ne plaćaju vam prekovremeni rad
- radno mesto i nadređeni ne daju prioritet vašem zdravlju, dobrobiti ili bezbednosti
U nekim slučajevima, vaš stres na poslu takođe može da ima i dublji, suptilniji osnovni uzrok.
Na primer, možda ste u prošlosti imali negativna iskustva sa telefonskim pozivima ili vas šef podseća na vašeg tatu. Možda je oštra kritika vašeg profesora na fakultetu pojačala vašu osetljivost na bilo koju vrstu povratnih informacija u pisanom obliku.
Stručnjaci tvrde i da, ako već imate anksiozni poremećaj to svakako povećava verovatnoću da iskusite anksioznost i na radnom mestu.
Šta mogu da uradim? U nekoliko koraka možete uspešno da prevaziđete ili upravljate stresom na poslu.
Pronađite okidače.
Okidači stresa na radnom mestu nisu uvek očigledni. Napišite sebi na papir u kojim trenucima se osećate napeto i nervozno.
Možda su vam mučni nedeljni sastanci tima, ili imate problem da se koncentrišete na bilo šta kad god naiđete na određenog kolegu.
Identifikovanje specifičnih situacija koje povećavaju nivo stresa može vam pomoći da shvatite najbolju strategiju za dalje rešavanje problema.
Budite nežni prema sebi.
Kada postanete uznemireni i nivo stresa poraste, vaš odgovor na to može biti samokritika – što je i prirodno. Ali hajde umesto toga, pokušajte da budete strpljivi i da razumete svoje reakcije.
Kako? Možete početi tako što ćete se oslaniti na svoja osećanja. Možete jednostavno reći: Trenutno se osećam iscrpljeno, i to je ok.
Slično tome, možete razmišljati i o tome da se ponašate prema sebi kao što biste se poneli prema bliskom prijatelju ili članu porodice, piše Healthline.
Možda ćete sebi reći nešto poput: „U redu je da se osećaš preopterećeno. Radiš mnogo. Ali radiš najbolje što umeš.”
Pravite mikropauze.
Možete ponovo da kalibrišete svoje emocije tako što ćete praviti male, kratke pauze tokom dana. Na primer:
udaljite se od svog stola ili zadatka kako biste se fokusirali
vežbajte kvadratno disanje – udahnite brojeći do četiri, zatim držite dah dok brojite do četiri, izdahnite brojeći do četiri, pa opet zadržite dah brojeći do četiri i tako u krug.
Kada anksioznost odvede vaš um negde drugde, takođe možete da isprobate tehniku 54321 da biste se fokusirali na sadašnji trenutak.
Jednostavno je. Imenujte:
- 5 stvari koje vidite
- 4 stvari koje čujete
- 3 stvari koje osećate
- 2 stvari koje mirišete
- 1 stvar koju ćete probati
Pokrenite se.
Tokom i nakon vežbanja, telo oslobađa umirujuće neurotransmitere koji stvaraju sveukupni osećaj blagostanja.
Vežbanje pre posla može pomoći vašem telu da se nosi sa situacijama na radnom mestu koje mogu izazvati anksioznost, a vežbanje posle posla može da vam pomogne da postavite drugačiji način razmišljanja gde možete bolje da se nosite sa takvim osećanjima.
Organizujte se.
Kada veliki projekti i prezentacije izazivaju anksioznost, organizacija može pomoći u smanjenju osećaja preopterećenosti.
To možete da uradite tako što ćete velike zadatke podeliti na manje korake, dodeljujući svakom koraku datum i vreme završetka.
Drugim rečima, pokušajte da iskoristite svoju anksioznost da vas podstakne da izvršite zadatke umesto da ih odlažete.
Postavite granice.
Da li bi neke granice mogle pomoći da vaš stresor vezan za posao bude pod kontrolom?Ako je vaš stres povezan sa ravnotežom između posla i života ili radnih odnosa, možete da uradite sledeće:
precizirajte vreme za početak i završetak radnog dana
dodajte u svoj raspored jednu ili dve aktivnosti svake nedelje koje pospešuju vaše fizičko, emocionalno i mentalno blagostanje
identifikujte specifična ponašanja i zadatake koje ćete ili nećete prihvatiti i razmislite kako ćete ih saopštiti kolegama i klijentima
Nasmejte se.
Pronalaženje nečega čemu ćete se smejati može osloboditi napetost, promeniti vašu perspektivu i stimulisati pozitivne neurotransmitere.
Napravite siguran, umirujući prostor.
Ako imate radni prostor, možete kreirati mini utočište ili sklonište koje nudi utehu tokom stresnih situacija ili situacija koje izazivaju anksioznost na poslu.
Na primer, mogli biste da okačite porodične fotografije ili ubacite difuzor sa esencijalnim uljima, poput umirujuće lavande.
Povećajte svoje vreme van posla.
Nastojte da stvorite život ispunjen odnosima, događajima i aktivnostima van posla koji vam donose radost, mir i sreću. Na ovaj način možete da:
- minimizirate uticaj stresa na poslu
- izgradite otpornost u vremenima stresa
- potisnuti misli vezane za posao
Za početak razmislite o ljudima, mestima i zabavama koje vam donose radost i smirenost. Kako ih možete dodati svojim danima?
Foto: Luis Villasmil on Unsplash
