Mnogo toga se promenilo u poslovnom svetu u protekle dve godine – od radnih navika do radnog mesta – ma kojoj profesiji da pripadate. I naredne, 2022. godine, pandemija će nažalost biti prisutna. Ipak, možemo da kažemo da smo naučili da se prilagođavamo novim obrascima ponašanja i očekivanjima.
Ako spadaš među milione zaposlenih koji sada imaju veću slobodu da biraju kada i gde će da rade, odnosno da li će ostati kod kuće ili pak otići do kancelarije, nadamo se da ćeš uspeti da iskoristiš tu priliku i uspostaviš maksimalnu ravnotežu između privatnog i poslovnog života.
Naravno, koliko god decentralizacija radnih mesta bila rasprostranjena, postoje profesije u kojima rad od kuće jednostavno nije opcija. Tu spadaju zdravstveni radnici, trgovci, vozači, nastavnici itd. Ali mala je verovatnoća da će novi trendovi na radnom mestu njih potpuno zaobići jer tehnologija otvara mogućnosti za nove načine rada i nastavlja da redefiniše odnos između nas i našeg radnog mesta.
Hibridni model rada
Kada je reč o mestu gde radimo, i dalje će postojati tri glavna modela – centralizovana radna mesta, rad na daljinu i hibridni model rada, odnosno kombinacija prethodna dva modela.
Ono što će se verovatno promeniti 2022. jeste da ćemo mi kao zaposleni imati izbor, umesto da budemo primorani da se prilagodimo bilo kojem modelu koji je poslodavac izabrao iz nužde.
Kompanije očigledno prolaze kroz promene u svom odnosu prema ideju o centralizovanom radnom mestu. Kada je pandemija bila na vrhuncu 2020. godine, 69 odsto velikih kompanija očekivalo je ukupno smanjenje količine poslovnih prostora koje će koristiti, prema istraživanju KPMG-a, prenosi Forbes.
Hibridni model rada će postojati i u kompanijama koje imaju stalne kancelarije i rade po hot desking principu kako bi se prilagodile sve češćem radu na daljinu, kao i u onim koje potpuno ukidaju kancelarije i oslanjanjaju se isključivo na co-working prostore kako bi udovoljile i odgovorila potrebama zaposlenih koji rade na daljinu.
Prema anketi Loom-a, platforme za razmenu video poruka na radnom mestu, čak 90 odsto zaposlenih (uključujući i radnike i menadžere na visokim pozicijama), zadovoljniji su većom slobodom koju imaju da rade od kuće, što sugeriše da će se ovaj trend sigurno zadržati i u 2022. godini.
Veštačka inteligencija kao sve češća radna snaga
Svetski ekonomski forum predviđa da će veštačka inteligencija i automatizacija dovesti do otvaranja 97 miliona novih radnih mesta do 2025. Međutim, od ljudi koji rade na postojećim pozicijama očekivaće se da povećaju svoje sposobnosti pomoću AI tehnologije. U početku, AI tehnologija koristiće se za automatizaciju ponavljajućih elemenata, a ljudima omogućiti da se fokusiraju na oblasti koje zahtevaju više ljudskog dodira, poput kreativnosti, mašte ili emocionalne inteligencije.
Jedan od primera su advokati koji će koristiti veštačku inteligenciju za smanjenje količine vremena koje provedu na pregledanje istorije slučajeva, ili lekari koji će koristiti AI tehnologiju za skeniranje i analizu medicinske dokumentacije kako bi im pomogli da dijagnostikuju bolest kod pacijenata.
U maloprodaji, menadžeri prodavnica pomoću veštačke inteligencije mogu da planiraju zalihe robe i predvide šta će pojedinačni kupci tražiti kada uđu u radnju. Marketinški stručnjaci imaju na raspolaganju sve veći opseg alata koji im pomažu da segmentiraju publiku i ciljaju kampanje. U industriji i proizvodnji, radnicima AI tehnologija može pomoći da razumeju kako mašine rade i predvide gde će se desiti kvarovi.
Ulaganje u “izdržljiv” kadar
Pre pandemije, prioritet je bio zapošljavanje radnika koji će stvoriti efikasnu organizaciju. Tokom, ali i nakon pandemije, naglasak je na istrajnosti i izdržljivosti.
Ovde je javlja još jedan trend, a to je da poslodavci konačno shvataju koliko je strategija zdravstvene zaštite i dobrobiti zaposlenih važna, te je uključuju u svoj strateški plan. Mnoge kompanije pokušavaju da preuzmu veću odgovornost kako bi svojim zaposlenim pomogli da održe fizičko, mentalno i finansijsko blagostanje. Izazov sa kojim će se kompanije susresti u 2022. jeste pronalaženje načina da to urade, bez nametanja i zalaženja u privatni život zaposlenih.
Manje fokusa na titulu, više fokusa na veštine
Da biste izgradili radnu snagu koja će vam trebati i nakon pandemije, manje se fokusirate na uloge koje su vam date, a više na veštine koje su neophodne da biste bili u prednosti u odnosu na konkurenciju.
Veštine su ključne jer se bave osnovnim poslovnim izazovima i kompetencijama radne snage za prevazilaženje tih izazova. Titule, sa druge strane, opisuju način na koji se pojedini članovi radne snage odnose prema organizacionoj strukturi ili hijerarhiji.
Fokusirajući se na veštine, preduzeća se bave činjenicom da je rešavanje problema i odgovaranje na osnova poslovna pitanja ključ za pokretanje inovacija i uspeha. Iz ugla zaposlenog, razvoj veština stavlja ga u bolju poziciju da iskoristi nove mogućnosti koje mu se pružaju u karijeri.
Praćenje zaposlenih – mač sa dve oštrice
Istraživanja pokazuju da poslodavci sve više ulažu u tehnologiju za praćenje aktivnosti zaposlenih kako bi povećali efikasnost. Platforme kao što je Aware, koje omogućavaju kompanijama da prate ponašanje zaposlenih preko imejla ili Slack-a u cilju merenja produktivnosti, posebno su popularne među menadžerima koji nadgledaju remote radnike. Ideja je da se ovakvi alati koriste za sticanje širokog uvida u ponašanje radne snage, a ne na aktivnosti pojedinaca i sprovođenje discipline.
Jasno je da radnici korišćenje ovakvih i sličnih tehnologija mogu da smatraju pogrešnim i nametljivim. Linija je tanka i ostaje nam da vidimo krajnji efekat – da li će to biti podsticanje produktivnosti ili atak na individualnu slobodu.
Ukoliko bude ovo druge, malo je verovatno da će se dobro završiti, ali ne možemo pobeći od toga da će ovakvi alati imati sve veću ulogu na radnom mestu u narednoj godini.
Foto: Ant Rozetsky; ThisisEngineering RAEng on Unsplash
