Šta više ceniš – istinu ili svoja uverenja? Jer to dvoje nisu sinonimi.
Pretpostavimo da svi vi koji ovo čitate imate različita mišljenja o mnogim temama. Abortus. Roditeljstvo. Obrazovanje. Klimatske promene. Rasizam. Religija. Rat. Lideri vaše kompanije ili zemlje ili škole koju pohađa vaše dete. I verovatno misliš da je tvoje mišljenje ispravno. Ali evo dogovora: Ne znaš u čemu grešiš.
Ne samo da ne znaš u čemu grešiš, već tvoj mozak ima tu sposobnost da aktivno traži informacije koje potvrđuju tvoja trenutna uverenja i da ignoriše, poriče ili odbacuje ono što ne zna. Ovo te ne čini lošom osobom. To te čini čovekom.
Nobelovac Danijel Kaneman je u jedno od svojih ključnih otkrića sažeo “naše preterano poverenje u ono što verujemo da znamo, i našu očiglednu nesposobnost da priznamo puni obim našeg neznanja i neizvesnosti sveta u kom živimo”.
Naše iskustvo o sopstvenoj ispravnosti ubija radoznalost i zaslepljuje nas tako da ne vidimo podatke koji dokazuju da nismo u pravu. Što nameće pitanje: Kako da – pojedinačno i kolektivno – u našim timovima, zajednicama, organizacijama i društvu – pronalazimo bolje odgovore na najhitnije probleme sa kojima se suočavamo?
Imam četiri predloga.
- Ceni istinu pre svega i stavi je iznad svojih uverenja
Ovo je lakše reći nego učiniti. Takođe nije nimalo psihički udobno. I velike su šanse da će tvoj ego glasno raspravljati zašto bi trebalo da se čvrsto držiš onoga što si sebi govorio ili govorila da je istina. Možda na duže vreme. Možda je ceo tvoj identitet uložen u to. Ali samo odlučivanje da ceniš ono što je istina, u odnosu na ono što podstiče tvoje osećanje pravednosti. veoma je važan prvi korak.
- Radoznalost je prioritet nad sigurnošću
Izvesnost ubija mogućnosti. Zato se zapitaj: “Gde samo mogao/mogla da pogrešim?” Mnoge kognitivne predrasude, koje mogu da utiču na ljude da žive u negiranju proverljivih činjenica, isto mogu da poremete i svaki smislen dijalog, te da samo pogoršaju probleme koje želimo da rešimo.
- Slušaj da naučiš
Ne da popraviš. Ne da pobediš. Ali da učiš. Koji god da je problem u pitanju u koji imaš čvrsta uverenja, sledeći put kada naiđeš na nekog čije se mišljenje razlikuje od tvog, kaži: “Nisam siguran/sigurna da znam odgovor, ali želim da čujem Vaše mišljenje”.
A onda zatvori usta i iskreno slušaj. Slušaj radoznalo. Slušaj ponizno. Slušaj i glavom i srcem.
Pre svega, slušaj sa spremnošću da promeniš mišljenje. Ovde dolazimo do poslednjeg predloga.
- Budi spreman/spremna da se predomisliš
Ako nove informacije koje si naučio/naučila prošire tvoje vidike i i način na koji si posmatrao/posmatrala problem – skupi hrabrost da se predomisliš, i da to i izgovoriš.
Vlasnik Meriott hotela Bil Meriot, jednom je rekao da je za liderstvo ključno naučiti da dobro slušaš i da priznaš kada grešiš.
Pročitaj i: Da li znaš da saslušaš druge?
U današnjem složenom svetu, lideri koji veruju da su u pravu su opasni. Sigurnost njihove intelektualne superiornosti guši intelektualnu debatu, sprečava ih da istinski slušaju, zaslepljuje ih pred podacima koji dokazuju da su pogrešili i zaokuplja ih u svetu koji su sami stvorili, ali koji ne postoji.
Nauči da priznaš kada grešiš. Jer gotovo je sigurno da nije sve što misliš tačno.
Mi ne vidimo svet onakvim kakav jeste, već onakvim kakvi smo mi. Vidimo ga kroz svoja životna iskustva i svoje znanje. I velike su šanse da neko drugi poseduje relevantno znanje koje mi nemamo.
Izvor: Dr Margie Warrell/Forbes
Foto: Andrej Lišakov/Unsplash
