Dobro je imati strategiju, crtati pred sobom put i proceniti rizike, ali sa druge strane ostati otvoren za ono nepredviđeno što može naići ili što sami možemo u hodu shvatiti. Nekada su umeće prilagođavanja i brzina spoznaje novih okolnosti dragoceniji od dobre polazne osnove – kaže za Original Dina Janevski Farčić, koja je od prošle godine na poziciji senior potpredsednice marketinga kompanije Centili.
Dina Janevski Farčić mnogo toga zna o trudu i uspehu – pre roka je završila fakultet, sa 22 se zaposlila i svoju karijeru gradi temeljno, gde je svaki novi posao bio iskorak dalje. Od prošle godine deo je kompanije Centili, koja se od malog startapa sa svega nekoliko ljudi razvila u globalnu kompaniju za digitalnu monetizaciju.
O promenama, napretku, izazovima Dina je govorila za magazin Original.
Centili ove godine slavi deseti rođendan. Kompanija je prešla dug put u ovom periodu, od malog beogradskog startapa sa svega nekoliko ljudi do velike kompanije koja se širi po celom svetu, procesuira milion i po transakcija dnevno i posluje sa svetskim klijentima. Kako objašnjavate ovaj uspeh?
Mislim da je uspeh rezultat nekoliko faktora. Pre svega, fantastične tehnologije koju su naši inženjeri stvorili – platforme koja neretko na testovima pobeđuje konkurenciju i radi 24/7, bez pauze.
Zatim, to je rezultat i nekih dragocenih partnerstava i odnosa sa klijentima sa kojima smo zajedno rasli, testirali i kreirali neke nove stvari. A posebno moram reći da uspeh dugujemo i velikoj podršci naše sestrinske firme Infobip i njihovog tima, jer nas njihovo iskustvo, ekspertiza i bogata globalna mreža osnažuju i omogućavaju nam jedinstvenu tržišnu prednost kroz različite sinergije.
Danas, nakon deset godina razvoja kao startap, u poziciji smo da imamo osnove postavljene i da se pripremamo za ubrzani rast i skaliranje. To je izazovna i uzbudljiva nova faza za koju smo, verujem, spremni i veoma motivisani.
Kao kompanija koja se bavi digitalnom monetizacijom i korisnicima pruža različite opcije za mobilno plaćanje, reklo bi se da Centili može samo da napreduje. Koje izazove vidite u budućnosti?
Mi smo u poslednjem periodu značajno proširili svoj portfolio usluga i od kompanije fokusirane na digitalne transakcije postali kompanija koja nudi platformska rešenja, uz to i lansira i neke pionirske koncepte, što znači da ulazimo u jedan za nas novi biznis-model, novi set konkurenata, verovatno novi svet potencijalnih klijenata i skroz novi način interne organizacije.
To sve zajedno nije lako, niti imamo neki gotov primer za to na koji se možemo ugledati. I upravo u tome leži kompleksnost – imamo problem sa više nepoznatih i sa dosta neizvesnosti. Ali tu leže i brojne nove mogućnosti.
Polje digitalne monetizacije svakako raste i puno je potencijala, pa treba pronaći najpametnije modele za poslovanje u toj oblasti i kreirati što veću vrednost – to je svakako zadatak koji vidimo pred sobom.
S tim u vezi, mislite li da je važno, i poslovno i privatno, predviđati izazove i spremati se za njih unapred, ili postoje i slučajevi kad treba pustiti stvari da se dese i onda iznalaziti rešenja?
Verujem da je i mudro i odgovorno planirati i pripremati se za važne situacije. Međutim, svi znamo da se život ne može 100 odsto predvideti. Posebno posao koji je u vezi sa digitalnim ekosistemom i podrazumeva konstantne i brze promene. Zato smatram da je dobro imati strategiju, crtati pred sobom put i proceniti rizike, ali sa druge strane ostati otvoren za ono nepredviđeno što može naići ili što sami možemo u hodu shvatiti. Nekada su umeće prilagođavanja i brzina spoznaje novih okolnosti dragoceniji od dobre polazne osnove. Kao što kažu pametni ljudi: „What got you here won’t get you there.” Treba biti spreman na promene, i u sebi i oko nas.
Zaposleni u Centiliju deluju zadovoljno radnim okruženjem i svime što ono nosi. Ipak, kako je biti žena u jednoj uspešnoj globalnoj kompaniji koja se rodila na brdovitom Balkanu?
U ovom pitanju krije se mnogo toga što nije lako – biti žena u tehnološkom (muškom) svetu, biti na globalnoj poziciji gde uvek vlada nestvarna dinamika različitih tržišta, a i biti sa Balkana, što samo po sebi nije uvek najlakše za start.
Ali, ako pogledate brojne uspešne ljude i firme, malo je njih imalo sve kockice idealno složene i otvoren put da rade to u čemu su postali najbolji, često je bilo tog „uprkos” na njihovom putu. Tako da je na kraju važno koliko snažno nešto želite i koliko ostavite srce na terenu.
Trudim se da iz svega što radim rastem i da koristim one dobre strane svake situacije. Verujem da moja iskustva iz sveta biznisa mogu biti vrlo komplementarna nekim tehničkim znanjima i da zajednički možemo kreirati jednu novu vrednost. A činjenica da nismo firma iz Silicijumske doline samo pojačava želju da se dokažemo, kao i našu kreativnost da smislimo drugačiji put. Mislim da zato svi mislimo pozitivno i dobro se osećamo u ovom timu.
Šta je Vama lično najuzbudljivije u svakodnevnom poslu, a koji deo biste, da možete, preskočili?
Pre svega me inspirišu inteligentni i talentovani ljudi. Rad sa njima je sam po sebi uzbudljiv, stimulativan, obogaćujući, i srećna sam što kraj sebe imam inspirativne i kvalitetne ljude – među svojim neposrednim kolegama u timu, kao i među spoljnim saradnicima i partnerima.
Takođe, uzbudljivo mi je da pratim našu poslovnu dinamiku na toliko različitih tržišta i sa više različitih vrsta proizvoda, jer tu svakog dana možete da radite na drugačijim temama i nema monotonije. To čoveka održava budnim i stalno radoznalim.
Sa druge strane, globalne firme funkcionišu u više vremenskih zona, kroz više platformi i na daljinu, i mnogo se toga dešava i radi u isto vreme. Te stalne notifikacije i testove koncentracije bih nekada rado preskočila, pa se trudim da nalazim dobre načine za opuštanje.
IT okruženje je poslednjih godina veoma popularno za zaposlenje. Šta biste poručili mladima koji možda sada studiraju ili završavaju fakultete – kako da se istaknu među brojnim kandidatima? Kako sada da rade na sebi da bi sutra dospeli u kompaniju u koju će svakog jutra rado ići na posao?
Ključna razlika između kandidata je što neki žele posao, a neki „baš taj posao”. I mislim da je to moj glavni savet – ne dozvolite sebi da vam je svejedno, nego pronađite ono što vas stvarno pokreće da radite. A kada dođe do intervjua, mnogo je važno da istraže poslodavca, konkretizuju zašto baš tu sebe vide, pokažu šta sve o toj oblasti sami istražuju a šta bi voleli na tom radnom mestu da uče. To je ono van CV-a što osetite odmah.
Uz to, digitalizacija je obrisala mnoge barijere i omogućila da mladi ljudi danas rano mogu da budu primećeni i prave rezultate. Brojni digitalni kanali su im već poznati i prirodno ih koriste, pa mogu lakše da startuju, čak pruže relevantne uvide i načine rešavanja problema.
A pošto mlade generacije jasno očekuju da ono što koriste bude intuitivno, jednostavno, bez bespotrebnih koraka, mislim da vrlo lako mogu da sagledaju stvari iz ugla korisnika i uvide šta može da se unapredi – a takva perspektiva i konstruktivan način razmišljanja su još nešto na čemu sigurno mogu da grade svoju prednost.
Tekst: Jovana Bojanić
Foto: Dalibor Danilović
