Drveće donosi mnogobrojne benefite ljudima i to je nauka bezbroj puta dokazala. Pozitivno utiče na nervni sistem, fizičko zdravlje, mentalno blagostanje.
Gradovi širom Japana, SAD i Velike Britanije nastoje da imaju što više zelenih površina, drveća, parkova, bašti zbog pozitivnih efekata koje imaju na dobrobit ljudi, osećaj pripadnosti i povezanosti sa zajednicom. No, da li ste znali da drveće i zelene površine utiču i na smanjenje nasilja i kriminala?
Parkovi su posebno korisni za zapuštena naselja jer pružaju više hlada i smanjuju efekat urbanih toplotnih ostrva. Tzv. toplotna ostrva nastaju kada prirodne površine, poput vegetacije i vode, zamene usijani beton i asfalt. Zgrade, putevi i ostala infrastruktura apsorbuju i emituju toplotu mnogo više od drveća i vodenih površina.
Pretpostavlja se da visoke temperature dovode do povećanih međuljuskih sukoba jer nas vrućina čine nervoznijima, a u zapuštenim naseljima obično žive siromašniji, što znači da malo njih ima klima uređaje.
Pročitaj i: Kako visoke temperature utiču na tvoje mentalno zdravlje
Ova korelacija je i naučno dokumentovana, pa čak i policajci leto nazivaju „sezonom ubijanja“, navodi Toriglass. Jer, kako raste spoljna temperatura, raste i nervoza.
Održavanje nižih temperatura i povećanje hlada čini da se ljudi osećaju prijatnije i manje su izloženi stresu. Ozelenjavanje površina pomaže i u smanjenju zagađenja vazduha i buke. Dalje, pružaju mesto za povezivanje ljudi.
Studija Univerziteta u Čikagu pokazala je da na svakih deset odsto povećanja zelenih površina i drveća smanjuje stopu kriminala za 12 odsto, a oružani kriminal za deset odsto.
U Nju Hejvenu, Konektikat, povećanje stabala drveća smanjilo je imovinske prevare za 14 odsto, a nasilje za 15 odsto. Slični rezultati postignuti su i u Baltimoru, Merilend, koji su takođe potvrdili inverznu korelaciju između drveća i kriminala.
Zapravo, hiljade studija dokazalo je pozitivan uticaj zelenih površina (parkovi, bašte, šume) na mentalno i fizičko zdravlje ljudi. Toliko da je Kraljevski lekarski koledž u Britaniji počeo da podstiče lekare da pacijentima prepisuju baštovanstvo i boravak u prirodi kao terapiju za anksioznost i stres.
Zelene površine takođe pomažu da se poveća osećaj pripadnosti zajednici. Studija Univerziteta u Vašingtonu pokazala je da je veća verovatnoća da ljudi koji žive u naseljima sa više zelenih površina bolje poznaju svoje komšije i osećaju da pripadaju zajednici, a oni koji žive u stanovima okruženim zelenilom doživljavaju manje nasilja.
I za kraj, treba istaći da nisu sve zelene površine jednake. Parkovi koji nisu održavani, obraslo zelenilo i napušene površine verovatno neće imati pozitivan uticaj na zajednicu. Istraživači kažu da zapušteno zelenilo može zapravo može da dovede do negativnog i antisocijalnog ponašanja.
Foto: CHUTTERSNAP on Unsplash
