Emisije štetnih gasova koje proizvodi vazdušni saobraćaj, često jedini pristupačan i racionalan način da odemo na određenu destinaciju, uveliko doprinose klimatskim promenama. Zato se većina ljudi sve češće pita da li je takvo putovanje prikladno u trenutku kada svet gori.
Šveđani imaju reč za osećaj koji se javlja kada “odlete” na godišnji odmor, a znaju da pritom štete planeti. “Flygskam” je švedski stid od letenja.
Novi fenomen menja način na koji se razgovara o putovanjima. Umesto da raspravljaju o najjeftinijim i najbržim načinima dolaska na odredište, ljudi se fokusiraju na to kako da tamo stignu na što održiviji način.
Stručnjak za psihologiju potrošača Martin Lohman rekao je da stid od letenja zasigurno raste. Prema poslednjim analizama podataka turističke industrije, gotovo tri četvrtine ljudi koji putuju avionom ne oseća se dobro zbog klimatskih promena i emisije ugljen-dioksida, prenosi N1.
“Čini se da se suočavamo s promenama u vrednostima. Stid od letenja je izraz unutrašnjeg sukoba, ne rešenja. S jedne strane, ljudi žele da putuju, a s druge, ne žele da negativno utiču na klimu“, kaže Lohman.
Za suzbijanje globalnog zagrevanja potrebni su ogromni napori, uključujući drastično smanjenje emisije ugljen dioksida po glavi stanovnika. Drugim rečima, treba se odreći i letenja na odmor.
Uprkos tome što se fenomen stida od letenja širi, nema većeg pada u broju korisnika vazdušnog saobraćaja, a to se ni ne očekuje u kraćem roku.
“Ljudi su ekološki svesni, ali retko ko se odriče putovanja avionom“, kaže Mihale Kopac iz nemačkog Instituta za klimu, okolinu i energiju.
“Ako svi oko mene na odmor putuju avionom, i ja ću na isti način. Klimatski problem nemoguće je rešiti moralom. Niko dobrovoljno ne menja ponašanje, posebno kada su putovanja avionom tako jeftina“, dodao je on.
I stručnjak za krstarenja Matijas Mor primetio je promenu u razgovorima o putovanjima.
“Ljudi su se nekada hvalili krstarenjima. A danas mnogi kažu da o tome radije ne bi razgovarali jer misle da će ih kritikovati“, objašnjava Mor novu pojavu.
On dodaje da je kruzer u osnovi SUV u industriji putovanja, veliki brod koji ujedno simbolizuje mnogo toga protiv čega se bore i protestuju aktivisti za zaštitu životne sredine.
U velikim gradovima živi mnogo ljudi, posebno samaca koji nemaju automobil, ali novac investiraju u putovanja.
“To je temeljni deo njihovog stila života i mislim da se mnogi od njih putovanja ne bi odrekli“, rekao je Mor.
“Postmaterijalizam je dugo bio u modi i govorilo se da treba ulagati u iskustvo, a ne u stvari“, dodao je Mor. Lohmann ne veruje da će turizmu doći kraj, jer, kako kaže, putovanja imaju mnogo pozitivnih aspekata – rekreaciju, iskustvo, učenje, sreću.
Pročitajte i: Beč poklanja karte za muzeje i pozorišta onima koji auto ostave u garaži
Foto: Profimedia
1 thought on “Šveđane je sramota da idu avionom na odmor jer štete planeti”