Kliknite na veb-sajt bilo kog luksuznog rizorta na Maldivima i verovatno ćete naći posebnu stranicu koja ističe zelenu politiku i održivost.
Termini kao što su upravljanje otpadom i proizvodnja solarne energije ne spadaju baš u uobičajene marketinške izraze koji privlače turiste. Ali ni Maldivi nisu uobičajena destinacija. Maldivi su najniža zemlja na svetu koju čini 99 odsto vode i više od 1000 ostrva na 90.000 kvadratnih kilometara.
Većina odmarališta (ukupno ih ima oko 160) nalazi se na pojedinačnim ostrvima, međusobno su udaljeni kako bi se smanjio njihov uticaj na životnu sredinu. Ali, da li je turistima zaista stalo do održivosti?
Odgovor je DA, tvrdi morski biolog Semjuel Dikson, menažder održivosti u jednom luksznom odmaralištu. On nadgleda ekološke inicijative na imanju od 120 vila i implementaciju najsavremenijih strategija za uštedu energije.
“Primetan je ogroman porast ekološki osvešćenih turista. Primetio sam i da postoji mnogo više istraživanja o nekim stvarima koje radim ovde, bilo da se radi o restauraciji korala, očuvanju kornjača, reciklaži ili solarnoj energiji. Imati sve više gostiju koji se angažuju oko ovih stvari je muzika za moje uši. To znači da idemo ka budućnosti sa održivijim ugostiteljstvom”, rekao jej Dikson za CNN.
S tim u vezi, Dikson je nadgledao i instalaciju novog objekta – Laboratorije za održivost, koja gostima nudi sedište u prvom redu za jedan od najvećih izazova sa kojima se Maldivi suočavaju, a to je plastični otpad.
Otvoren početkom 2022, ovo je prvi centar takve vrste u zemlji. Smešten je na samo nekoliko koraka od pristaništa za dolazak u odmaralište unutar zgrade napravljene od recikliranih transportnih kontejnera, ispunjen specijalizovanim mašinama koje od plastičnog otpada prave suvenire, nameštaj i potrepštine za lokalne škole.
Laboratorija reciklira i mreže koje spadaju sa ribarskih čamaca, a posebno su štetne za morske kornjače. Od mreže se prave narukvice i oznake za prtljage.
Pročitaj i: Koliko traje najkraći međunarodni let na svetu
Poseta laboratoriji je kao otrežnjenje. Velike kante ispunjene sićušnim komadima plastike nalaze se na policama, spremne za topljenje u različite oblike i veličine. Preovladava plava boja – zahvaljujući obilju plastičnih čepova za vodu.
Naravno, i more daje beskrajnu zalihu materijala.
“Samo iz ovog odmarališta ujutro uklonimo između tri i pet kilograma otpada. Od toga je do dva kilograma plastike.”
Plastika se prvo opere kako bi se uklonili ostaci i prljavština. Zatim se usitnjava u pelet koji može da se koristi na dva načina. Tu je ekstruder koji ga topi i transformiše u 3D kalupe za pravljenje suvenira, lenjira ili drugog školskog materijala. Tu je i presa kojom se plastika spljošti u listove koji se mogu koristiti “baš kao drvo”. Stolarski tim koristi ga za izradu nameštaja koji gosti mogu da kupe i odnesu ga kući.
Dikson kaže da je važno podsetiti posetioce na probleme sa kojima se suočavaju Maldivi, i istovremeno raditi sa lokalnim zajednicama na rešavanju takvih izazova.
“Gosti zapravo mogu i sami da se uvere da hotel reciklira plastiku tako što to mogu da vide, mogu da vizualizuju. Oni zapravo mogu da budu deo samog procesa, a mi se trudimo da bude što interesantnije”, objasnio je Dikson.
Podvodna instalacija Koralijum
Još jedan od projekata koji naglašava posvećenost očuvanju prirode je Koralijum, podvodna instalacija koja liči na veštački greben. Nalazi se blizu glavne plaže i služi kao koralni vrt za lokalne životinje, a gosti mogu da rone.
Napravljen je od pH neutralnog materijala stoga nije toksičan za morski svet. Kada se korali mreste, Koralijum u suštini hvata polipe i oslobađa korale. Dakle, iako je veštački greben, na njemu rastu živi korali. U Koralijum se uselilo oko 120 vrsta ribe, tako da je postao stecište morskih životinja.
Foto: Image by mrsiraphol on Freepik
