Uticaj klimatskih promena se ne oseća podjednako u različitim područjima. Zapravo, sve veći broj istraživanja ukazuje da su stanovnici najsiromašnijim krajeva sveta takođe i najosetljiviji na uticaje klimatskih promena na zdravlje, ali i da je najmanje verovatno da će moći da im se prilagode.
Međutim, nije samo siromaštvo faktor koji utiče na to kako će se ljudi prilagoditi klimatskim promenama, već studije pokazuju da je i pol osobe bitan. Klimatske promene zapravo mogu imati različite uticaje na zdravlje muškaraca i žena, s tim što su žene osetljivije na njih.
Klimatske promene ugrožavaju zdravlje žena, kako u vreme mira tako i tokom sukoba, pokazuju podaci američkog Nacionalnog instituta za zdravlje.
Analiza 130 različitih studija otkriva da se žene i devojke u većem broju slučajeva suočavaju sa ozbiljnijim posledicama po zdravlje usled klimatskih promena, u poređenju sa muškarcima i dečacima, kod kojih je ovaj rizik znatno niži.
Istraživanja pokazuju da je veća verovatnoća da će žene i devojke izgubiti život usled velikih vrućina u Francuskoj, Kini i Indiji ili u tropskim ciklonima u Bangladešu i na Filipinima, nego što je to slučaj sa pripadnicima muškog pola, prenosi Klima 101.
Način života dodatni rizik
U siromašnijim delovima sveta, koji su teže pogođeni klimatskim promenama, žene su često one koje brinu o domaćinstvu, deci, ali i nabavljaju vodu i hranu potrebnu za obavljanje svakodnevnih aktivnosti.
Prilikom odlaska do najbližeg izvora vode, one prelaze i do nekoliko kilometara. Međutim, uz sve češće i dugotrajnije suše, taj put se dodatno povećava, jer neki izvori presuše, a i uslovi za pešačenje postaju izuzetno teški, pogotovo uz teret koji nose.
Pogledaj i: Sađenjem drveća nećemo zaustaviti klimatske promene
Prirodne katastrofe i povećanje saliniteta reka usled porasta nivoa mora utiču na dodatno pogoršanje kvaliteta vode. Na primer, žene u delovima Indije i Bangladeša suočene su sa zdravstvenim i ekonomskim problemima zato što reke postaju slanije, čime dolazi do nedostatka vode koja može da se koristi u ishrani.
Izvori vode nestaju, njen kvalitet je sve lošiji, a žene usled tih nepogodnosti imaju dodatan problem da obavljaju aktivnosti poput kuvanja, čišćenja i brige o deci, što su u ruralnim delovima sveta njihove glavne obaveze.
Međutim, to nije najveći problem sa kojima se one suočavaju. Usled klimatskih promena, smanjivanjem resursa, zemljište postaje sve manje plodno, zbog čega raste rodno zasnovano nasilje i eksploatacija žena, pokazuju podaci Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN).
Dodatnim problemima izložene su klimatske izbeglice. Zapravo, kada su devojke i žene raseljene, one često nisu u mogućnosti da nastave školovanje i omoguće finansijsku samostalnost. Devojke izbeglice imaju upola manju verovatnoću da će pohađati školu od dečaka izbeglica.
Žene i devojke se takođe suočavaju sa većim stopama dečjih brakova, nasilja u porodici, seksualnog nasilja i trgovine ljudima zbog klimatskih promena.
Procenjuje se da bi u Malaviju posledice klimatskih promena mogle da dovedu do 1,5 miliona novih dečijih nevesta u narednim godinama. Takođe, podaci iz Australije pokazuju da stepen porodičnog nasilja skoči nakon šumskih požara, koji su poslednjih godina postali intenzivniji i dugotrajniji.
Foto: shihab hossain / Unsplash
