Nemački grad Hajdelberg poznat je kao univerzitetski i naučni centar bogate istorije, s najstarijim univerzitetom u zemlji, četiri Instituta Maks Plank, Evropskom laboratorijom za molekularnu biologiju, kao i čuvenim 800 godina starim dvorcem.
Ali Hajdelberg bi uskoro mogao da postane još poznatiji kao grad s nultom stopom emisije gasova sa efektom staklene bašte koji izazivaju globalno zagrevanje – i grad u kojem su automobili saobraćajni izuzetak, a ne pravilo, ako plan gradonačelnika Ekarta Vurznera uspe.
Vurzner nije protiv električnih automobila. Grad građanima koji kupe električni automobil daje subvenciju od 1.000 evra, uz još 1.000 ako ugrade stanicu za punjenje. No, električni automobili su nisko na listi alata kojima Vurzner pokušava da smanji emisiju štetnih gasova. Vurznerov projekat osigurao je Hajdelbergu reputaciju pionira u ekološki svesnom urbanom planiranju, piše NewYork Times, prenosi Index.
Autobusi na vodonik i superputevi za bicikle
Kako bi smanjio prisutnost automobila na gradskim putevima, Vurzner kupuje flotu autobusa na vodonik, gradi mrežu “superputeva” za bicikle koji bi povezivali grad s predgrađima i projektuje kvartove na način da obeshrabruju korišćenje vozila i podstiču šetanje. Stanovnici koji se odreknu automobila imaju pravo na godinu dana besplatnog javnog prevoza.
“Ako vam je potreban automobil, koristite (aplikacije za) deljenje auta. Ako ne možete da delite automobil jer živite predaleko i nema javnog prevoza, onda koristite automobil, ali samo do tramvajske stanice, a ne do centra“, poručio je tako Vurzner.
Hajdelberg se tako pozicionirao na čelo pokreta ekološki osvešćenih gradova koji je najsnažniji u Evropi, ali je prisutan širom sveta, uključujući američke gradove Ostin, Teksas i Portland u Oregonu. Dodatni zamah su mu, pomalo paradoksalno, dali pandemija koronavirusa i zatvaranje. Stanovnici mnogih gradova dobili su priliku da vide kako bi njihov grad izgledao bez uobičajenih saobraćajnih gužvi i svidelo im se ono što su videli.
Evropski gradovi i države najavljuju zabranu klasičnih automobila
U isto vreme proizvođači automobila sve više pokušavaju da se prilagode sve strožim regulacijama korišćenja automobila na benzin (i dizel) u gradovima. General Motors, Ford Motor i Jaguar Land Rover su tako ove godine obećali prelazak na električne automobile.
Neki evropski gradovi, poput Stokholma i Štutgarta, već su zabranili starija vozila na dizel. Desetine drugih, uključujući metropole Rim, London i Pariz, planiraju da ograniče gradski saobraćaj na vozila koja ne ispuštaju gasove u sledećih desetak godina.
Barselona raskrsnice pretvora u javne parkove
Valensija je najzdravije mesto za život na planeti Zemlji
Oslo oduzeo ulice automobilima i vratio ih ljudima
A nacionalne vlade vrše dodatan pritisak na proizvođače i vlasnike automobila. Irska, Holandija, Švedska i Slovenija planiraju da zabrane prodaju automobila s motorom sa unutrašnjim sagorevanjem do 2030. Velika Britanija i Danska kažu da će to učiniti do 2035, pri čemu će samo hibridni automobili biti dozvoljeni u prelaznoj fazi od 2030. do 2035. Španija i Francuska najavljuju takvu zabranu 2040.
Hajdelberg, koji ima oko 160.000 stanovnika, jedan je od samo šest evropskih gradova koje organizacija C40 Cities smatra inovatorima. Reč je o organizaciji koja promoviše urbane politike koje neće doprinositi klimatskim promenama, na čelu s bivšim gradonačelnikom Njujorka Majklom Blumbergom. Osim Hajdelberga, na listi gradova-inovatora su Oslo, Kopenhagen, Venecija, Amsterdam i Roterdam.
U Hajdelbergu 80 odsto stanovnika ne koristi automobile
Hajdelberg, među ostalim merama za tranziciju od automobila na druge oblike transporta, gradi mostove, odnosno nadvožnjake koji će omogućiti biciklistima da jednostavno zaobiđu područja sa saobraćajnim čepovima a da ne moraju da dele kolovoz sa automobilima. Trenutno samo oko 20 odsto stanovnika grada koristi automobil za svakodnevno kretanje gradom, ali saobraćajni čepovi su i dalje prisutni. Ostalih 80 odsto hoda, vozi bicikl ili putuje električnim autobusima.
Grad se nije ograničio samo na ekološki prihvatljiviji saobraćaj već je i smanjio potrošnju energije u školama i gradskim zgradama za 50 odsto u poslednjoj deceniji – iako su neke od tih zgrada stare par stotina godina.
Foto: Peter Herrmann; mnyar samir; Ruben Hanssen; Mateo Krössler / Unsplash
