Broj beskućnika u Helsinkiju smanjio se na 2200 ranije ove godine, što znači da je finska prestonica na pravom putu da udomi sve beskućnike do 2025. godine.
Region Veliki Helsinki, dom bankarskog giganta Nordea i gomile programera video igara, stalno se nalazi na ili blizu vrha godišnjih globalnih ranglista za najbolja mesta za život i rad. Iako zime mogu biti duge, hladne i mračne, poslednjih godina ova regija postala je glavno središte evropskih tehnoloških startapa.
Pored toga, Helsinki dobija globalnu pažnju zbog činjenice da su uspeli da reše problem beskućništva. Tačnije na odličnom su putu ka tome.
„Ovde gotovo da nećete videti nijednog beskućnika na ulici“, rekao je za Fortune Juha Kahila, aktivista iz Helsinkija koji već više od decenije pomaže jednoj od najmarginalizovanijih zajednica u zemlji — beskućnicima — da pronađu mesto za život, što je prvi korak ka tome da ponovo „stanu na noge“. Pozivajući se na vladine podatke, Kahila kaže da u Velikom Helsinkiju, gde živi oko 1,5 miliona stanovnika, otprilike ima 2200 beskućnika. Taj broj je u konstantnom opadanju.
„Do 2027. u Finskoj uopšte ne bi trebalo da bude beskućnika“, kaže Kahila. U celoj zemlji ima oko 3900 beskućnika — taj broj se prepolovio od 2009. godine.
„A u gradu Helsinkiju, cilj je još ambiciozniji. Dakle, do 2025. godine ne bi trebalo da bude beskućnika u glavnom gradu Finske“, dodaje on. „To je zaista, zaista ambiciozan cilj. Ali je potpuno izvodljivo.”
Šta je housing first model?
Društveni aktivisti, humanitarni radnici i zagovornici siromašnih širom sveta pomno prate pristup Finske u iskorenjivanju beskućništva. Taktika se oslanja na jednostavnu, ali efikasnu metodologiju. Koncept se zove „housing first“, i nastao je u Njujorku ranih 1990-ih, ali su ga Finci podigli na viši nivo.
Strategija se zasniva na pretpostavci da beskućnici imaju pravo na krov nad glavom. Tako da se ta osnovna potreba odmah rešava. U Finskoj, to znači da beskućnici dobijaju ključeve novog mesta za stanovanje — bilo stana ili sobe u životnom prostoru koji dele sa nekim — i, kada se usele, mogu da rade na tome da „vrate svoj život“.
Ne samo da se ova strategija pokazala efikasnom u smanjenju broja beskućnika u zemlji, već je desetine hiljada ljudi trajno sklonila sa ulica te je manja verovatnoća da će se razboleti, pasti u očaj ili pak počiniti neki zločin.
„Kada beskućnici dobiju krov nad glavom, dobiju i podršku koja im je potrebna. Ne moraju da koriste policijske usluge. Ne završavaju u zatvoru. Ne treba im toliko bolničkih usluga, itd. Dakle, kada saberete sve zajedno, ulaganje u housing firste se višestruko isplati, što je potvrdila i evaluacija.”
Model pokretnih vrata
Housing first služi kao radikalni ukor „modelu stepeništa“ (eng. starircase model), metodologiji popularizovanoj 1980-ih u velikom delu razvijenog sveta. Prema staircase modelu, beskućnici najpre moraju da dobiju pristup skloništu. Da bi se to desilo, beskućnici su najčešće morali da dokažu lokalnim vlastima da su pobedili zavisnost ili izmirili dugove. Kritičari imaju drugo ime za ovaj model: „pokretna vrata“. Oni tvrde da ovaj pristup na pogrešan način bavi rešavanjem osnovnih uzroka beskućništva, zbog čega se mnogi beskućnici vraćaju na ulice.
Nasuprot tome, ekonomisti i humanitarne organizacije vide perspektivu u housing first modelu i sve više zahvaljuju Fincima što su pokazali svetu kako treba stati na put ovom globalnom problemu.
Prošlog decembra, na primer, ekonomisti Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), nazvali su finski model „izvanrednim uspehom“, navodeći merljive uštede poreskih obveznika i ukupan uspeh programa u sprečavanju beskućnika na ulicama — čak i u teškim vremenima.
Globalna finansijska kriza, evropska izbeglička kriza, pandemija COVID-a i, sada, rat u Ukrajini — nijedna od ovih nesreća nije poremetila napore zemlje da dramatično smanji redove beskućnika.
Zbog toga, Finska je dobila pažnju celog sveta, čak su poslednjih godina istraživački centri, socijalni radnici pa i političar posetili Finsku kako bi se lično uverili u uspeh housing first modela i primenili ga.
Pročitaj i: Zbog čega je Finska najsrećnija zemlja na svetu?
Foto: Jonathan Kho Ming Jun on Unsplash
