Međunarodni naučnici okupljeni u Francuskoj glasali su za nove najmanje i najveće merne jedinice, vođene sve većom količinom podataka, a to su ronogrami i kvetametri.
Po prvi put u više od tri decenije, nove merne jedinice su dodate Međunarodnom sistemu jedinica (SI), dogovorenom globalnom standardu za metrički sistem.
Rona i kveta postaju oznake za najveće merne jedinice, a ronto i kvekto za najmanje.
O promeni su glasali naučnici i predstavnici vlada iz celog sveta koji su prisustvovali 27. Generalnoj konferenciji o tegovima i merama, koja upravlja SI i koja se održava otprilike svake četiri godine u zamku Versaj, zapadno od Pariza.
Britanska Nacionalna fizička laboratorija, koja je pokrenula inicijativu za nove merne jedinice, potvrdila je da je rezolucija usvojena.
Ovo olakšava ekspresiju velikih količina.
Od kada je SI osnovan 1960. godine, naučna potreba dovela je do povećanja broja mernih jedinica. Poslednji put 1991. godine, hemičari su uveli zeta i jotu da bi lakše izrazili velike molekularne količine.
Jotametar je jedinica praćena 24 nule.
“Čak ni moćna jota nije dovoljna za sve veću količinu podataka”, kaže Ričard Braun, direktor mernih jedinica u Nacionalnoj fizičkoj laboratoriji Ujedinjenog Kraljevstva.
“Veoma smo blizu granice u pogledu izražavanja podataka u najvećoj jedinici mere, jotabajtima”, rekao je Braun za AFP, prenosi Hina.
“Na donjem kraju, ima smisla imati simetrično širenje, što je korisno za kvantnu nauku, fiziku čestica – kada merite zaista, stvarno male stvari.”
Nova težina sveta
Nove merne jedinice mogu da pojednostave razgovor o nekim prilično teškim objektima. “Ako razmišljamo o masi, umesto udaljenosti, Zemlja teži oko šest ronograma“, što je šest iza koje sledi 27 nula, rekao je Braun.
„Jupiter oko dva ketagrama“, dodao je. Posle kvetagrama ima 30 nula.
Braun je rekao da je dobio ideju za ažuriranje kada je video da se koriste neodobrene jedinice za skladištenje podataka kao što su brontobajti i helabajti. Gugl koristi „helabajte” od 2010. godine.
To su bili termini koji su nezvanično bili u opticaju, pa je bilo jasno da SI nešto mora da uradi, rekao je. Međutim, metrički prefiksi treba da budu skraćeni samo na njihovo prvo slovo. B i H su već uzeti, što isključuje “bronto” i “hela”.
„Jedina slova koja nisu korišćena za druge jedinice ili druge simbole bila su R i K“, rekao je Braun.
Konvencija nalaže da se veći prefiksi završavaju na A, a manji na O.
A „sredina reči je veoma, veoma fundamentalno zasnovana na grčkom i latinskom za devet i deset“, rekao je Braun.
Nove merne jedinice trebalo bi da „osiguraju sistem za budućnost“ i da zadovolje svetsku potrebu za većim brojevima, barem u narednih 20 do 25 godina, dodao je on.
Foto: Dono, CC BY-SA 3.0 https://creativecommons.org/licenses/by-sa/3.0, via Wikimedia Commons
