Kada čujete „zelena ili održiva energija” šta vam prvo pada na pamet? Mnoge će ova sintagma asocirati na energiju dobijenu iz solarnih panela ili putem vetrenjača. Međutim, verovali ili ne, nuklearna energija je jedan od najkorektnijih spojeva sa pitanjem održivog i čistog energetskog izvora.
Nuklearna energija se, zbog takozvane radiofobije i zloslutnog prizvuka katastrofa iz Černobilja i Fukušime, često izostavlja iz razgovora o zelenoj ili čistoj energiji. Činjenično stanje nam pak govori da nuklearna energija predstavlja drugi najveći izvor niskougljenične električne energije na svetu, odmah iza hidroenergije. Jasno nam je da je uticaj nuklearne energije u kontekstu klimatskih promena i suzbijanja negativne atropogene emisije gasova ovde primaran i nezanemarljiv.
Milan Ćirković, astrofizičar, naučni savetnik Astronomske opservatorije u Beogradu i istraživački saradnik Instituta za budućnost čovečanstva pri Filozofskom fakultetu Oksfordskog univerziteta, pojašnjava da svaki oblik energije, bila ona solarna, nuklearna ili energija vetra, nema apsolutno nultu emisiju gasova staklene bašte.
„Najjednostavniji primer – da biste podigli nuklearnu elektranu, potrebno je mnogo betona, cementa, a proces proizvodnje cementa je nešto što podrazumeva veliku emisiju gasova staklene bašte. Operativno, međutim, tokom svog životnog veka, emisija u slučaju nuklearne energije je zanemarljiva, pa je u tom smislu ona čistija od hidro ili solarne energije, sa stanovišta efekata po atmosferu i po klimatske promene”, ističe Ćirković i dodaje da je nuklearna energija u ovom pogledu na istom nivou kao i energija vetra.
Sa druge strane, nuklearna energija je vrlo pouzdan i stabilan izvor energije koji ne zavisi od godišnjeg doba, doba dana, vremenskih uslova, dramatičnih promena koje viđamo svakodnevno u pogledu stabilnosti meteoroloških uslova. Dodatno, za proizvodnju iste količine energije, potrebna je 1000 puta veća površina pri upotrebi vetroparkova nego što bi to bio slučaj sa nuklearnom energijom.
Ovaj tip energije bi, doduše, uskoro mogao biti ne samo održiv, nego i obnovljiv. Ukoliko se ekstrakcija uranijuma iz ruda zameni morskom vodom kao značajnim izvorom, tako dobijeni uranijum bi se kontinuirano dopunjavao geološkim procesima. U takvoj postavci stvari, nuklearna energija bi postala maltene neograničena. Istraživanje i razvoj ekstrakcije uranijuma iz mora nije nova ideja, kako se od 1960-ih, posebno u Japanu, radilo na ovoj obnovljivoj metodi.
Od 31 zemlje sa aktivnim nuklearnim elektranama, samo Francuska, Slovačka, Ukrajina i Mađarska mogu se pohvaliti nuklearnom energijom kao dominantnim izvorom za snabdevanje električnom energijom svojih građana i industrije. Ostale zemlje imaju značajne količine kapaciteta za proizvodnju nuklearne energije.
Ubedljivo najveći proizvođači nuklearne električne energije su Sjedinjene Države, a za njima i Francuska. Oko 30 zemalja među kojima su i sofisticirane ekonomije i zemlje u razvoju, razmatra, planira ili započinje programe nuklearne energije. Belorusija, Bangladeš i Turska trenutno grade sve svoje prve nuklearne elektrane. Otprilike 30 zemalja razmatra, planira ili započinje programe nuklearne energije, a još 20-ak zemalja je u nekom trenutku izrazilo interes za razvijanje nuklearnih izvora energije.
Što se naše zemlje tiče, namera nekadašnje Jugoslavije da se pridruži državama koje najveći deo energetskih potreba zadovoljavaju nuklearkama zaustavio je moratorijum donet nakon akcidenta u Černobilju. Četiri decenije kasnije, sredinom prošle godine, Srbija je sklopila Sporazum o upotrebi nuklearne energije u mirnodopske svrhe sa Ruskom Federacijom, ali zvaničnici ne otkrivaju da li takav potez predstavlja korak bliže realizaciji davno napuštene ideje.
I Nuklearna energija ne zagađuje vazduh
Nuklearni izvor je čista energija bez emisija. Stvara energiju fisijom kroz proces cepanja atoma uranijuma za proizvodnju energije. Toplota koja se oslobađa cepanjem koristi se za stvaranje pare koja vrti turbinu unutar postrojenja, kako bi proizvela električnu energiju bez štetnih nusproizvoda koje emituju fosilna goriva.
Prema Institutu za nuklearnu energiju (NEI), Sjedinjene Države su uz pomoć nuklearno-energetskih izvora u 2019. godini izbegle štetnu emisiju više od 476 miliona metričkih tona emisije ugljen-dioksida. Ovaj statistički podatak ekvivalentan je uklanjanju 100 miliona automobila sa autoputeva.
Nuklearna energija, dodatno, održava vazduh čistim uklanjajući svake godine hiljade tona štetnih zagađivača vazduha koji doprinose kiselim kišama, smogu, raku pluća i kardiovaskularnim bolestima. Tačno je, pričamo o fosilnim gorivima.
II Ugljenički otisak nuklearne energije je zanemarljivo mali
Ne samo da proizvodi ogromne količine energije bez emisije štetnih gasova staklene bašte, već nuklearna energija, u poređenju sa ostalim energetskim izvorima, proizvodi više električne energije sa nuklearkama manje veličine. Tipičnom nuklearnom postrojenju od 1000 megavati u Sjedinjenim Državama potrebno je svega 2,5 kilometra kvadratna površine za ispravno funkcionisanje.
NEI kaže da je vetroparkovima potrebno 360 puta više kopna za proizvodnju iste količine električne energije, a solarnim fotonaponskim postrojenjima i do 75 puta više prostora od nuklearnih. Da ovu stvar pojednostavimo, a lakše stavimo u perspektivu – da bi se proizvela ista količina energije koju stvara tipični komercijalni nuklearni reaktor potrebno je više od tri miliona solarnih panela ili više od 430 vetroturbina.
III Nuklearna energija ima minimalni otpad
Najpre, nuklearno dobijeno gorivo je izuzetno gusto. Približno je milion puta koncentrisanije od onih dobijenih tradicionalnim izvorima energije i zbog toga količina upotrebljenog nuklearnog goriva izvesno i nije tako značajna.
Celokupan iznos korišćenog nuklearnog goriva koje je američka industrija nuklearne energije proizvela tokom poslednjih 60 godina mogao bi da stane na jedno fudbalsko igralište. Taj otpad se takođe može preraditi i reciklirati, iako Sjedinjene Države to trenutno ne čine. Međutim, napredni dizajni reaktora koji se trenutno razvijaju mogli bi raditi i na recikliranom gorivu.
Nuklearne zablude
Postoji opravdana briga kada se rizik od radijacije pojavi, ali je realnost daleko od količine panike koja se širi u javnosti i medijima kada je reč o ovim pojavama. Efekti zračenja su „relativno istraženi”, a naučna istina ostaje dosledna i u potpunom raskoraku sa uobičajenom javnom percepcijom.
Postoji čitav niz drugih problema poput snažnog antinuklearnog pokreta u svetu koji je delimično opravdan, a ne uključuje proizvodnju nuklearne energije u mirnodopske svrhe, kao što i sa drugim stvarima – recimo primenom nuklearne tehnologije u medicini ili procesom sterilizacije hrane putem ozračivanja – nema apsolutno nikakve veze, a nažalost postoji tendencija u medijima da se svaka upotreba nuklearne energije posmatra istovetno, od naoružanja, preko stvaranja električne energije i benefita u medicini.
Najproblematičniji način dobijanja električne energije jesu termoelektrane, a posebno one koje koriste ugalj – od samog početka procesa, tačnije dobijanja uglja, nastaju ogromni problemi. Najveći među njima, a verovatno i jedan od najzapostavljenijih u javnosti, jesu životi i zdravlje rudara i njihovih porodica. Termoelektrane su odgovorne za pojavu smoga i čitavog niza problema koje imamo u gradovima u nekim delovima planete i tokom cele godine.
Tekst: Nataša Kilibarda
Foto: Artem Beliaikin; RF._.studio; Singkham / Pexels
