Pablo Eskobar je ime koje Kolumbija pokušava da zaboravi poslednjih 30 godina. Osnivač medeljinskog narko kartela osamdesetih godina i jedan od najozloglašenijih kriminalaca svih vremena, Eskobar je ostao upamćen po nasilnim obračunima sa snagama reda i zakona u Kolumbiji, al i odgovoran za nešto što naučnici nazivaju ekološkom tempiranom bombom.
Nilski konji koje je Pablo Eksobar pre više decenija prvobitno uvezao za svoj privatni zoološki vrt i sada su se razmnožili i, tvrde naučnici, sada se šire preko jednog od glavnih vodenih puteva zemlje – reke Magdalena.
U studiji koju je objavio časopis Biološka konzervacija 17. januara, tim naučnika tvrdi da je odstrel ovih životinja jedni način da se ublaži njihov uticaj na životnu sredinu.
„Očigledno nam je žao tih životinja, ali kao naučnici smo dužni da budemo iskreni. Nilski konji su invazivna vrsta u Kolumbiji i ako ne ubijemo deo njihove populacije sada, situacija bi mogla potpuno da se otrgne kontroli za samo 10 ili 20 godina“, kaže za BBC kolumbijska biološkinja Natali Kastelblanko, jedna od autorka studije.
Uspon takozvanih „kokainskih nilskih konja” direktno je povezan sa ubistvom Pabla Eskobara 1993. godine.
Posle njegove smrti, vlasti su zaplenile Hacijendu Napoles, luksuzno imanje oko 250 kilometara severozapadno od kolumbijskog glavnog grada Bogote.
Vlasti su rasformirale njegov privatni zoološki vrt – iako će on kasnije postati deo popularnog zabavnog parka. Životinje iz Hacijende Napoles prvobitno su razaslate po zoološkim vrtovima širom zemlje. Ali ne i nilski konji.
„Bilo je logistički teško premeštati ih unaokolo, tako da su ih vlasti samo ostavile tamo, verovatno misleći da će životinje uginuti“, kaže Kastelblanko, prenosi BBC na srpskom. Umesto toga, ona su se razmnožile.
Tokom godina, naučnici su pokušali da izračunaju koliko nilskih konja živi u kolumbijskim rekama. Procene variraju od 80 do 120 primeraka. A procenjuje se da će ta brojka vremenom samo rasti.
„To je najveće krdo nilskih konja izvan Afrike, koja je njihovo prirodno okruženje“, objašnjava za BBC veterinar i konzervacionista Karlos Valderama.
Kastelblanko i njene kolege kažu da će bez odstrela populacija ovih sisara premašiti 1.400 primeraka već 2034. godine – a svi su potekli od prvobitne grupe od jednog mužjaka i tri ženke.
U studiji, oni su zamislili idealnan scenario u kojem svake godine mora da se odstreli ili kastrira 30 životinja da se to ne bi dogodilo.
Ali zašto ovi nilski konji predstavljaju toliki problem?
Kastelblanko objašnjava da su „kokainski nilski konji” ugrabili pravu evolucionu priliku. Oni nemaju prirodne grabljivce u Južnoj Americi – lavove i krokodile koji bi se inače hranili njihovim mladuncima. To znači da mogu mnogo lakše da se razmnožavaju.
Rast populacije pospešuju i vremenski uslovi: u Africi njega kontrolišu suše kojih nema u Kolumbiji. I zaista, uslovi u njihovom južnoameričkom domu deluju toliko idealno za nilske konje da se čini da oni čak i sazrevaju ranije.
„Studije pokazuju da ovi nilski konji počinju da se razmnožavaju ranije nego njihovi afrički ekvivalenti“, kaže Kastelblanko.
Naučnici koji proučavaju uticaj nilskih konja na životnu sredinu veruju da bi njihovo prisustvo moglo da utiče na lokalni ekosistem na razne načine: od istrebljivanja domaćih vrsta kojima već preti izumiranje, kao što su morske krave, do izmene hemijskog sastava reka, što bi moglo da ugrozi ribnjake.
„Nilski konji se šire preko najvećeg rečnog basena u Kolumbiji, od kog živi više hiljada ljudi. Primećeni su čak na 370 kilometara od Hacijende Napoles“, kaže biološkinja.
Kastelblanko i njene kolege nisu prvi naučnici koji su predložili odstrel, ali je važno istaći i da postoje eksperti koji se protive toj ideji.
Enrike Ordonjez, biolog sa kolumbijskog Nacionalnog univerziteta, tvrdi da „kokainski nilski konji” predstavljaju nadu za očuvanje globalnih brojki nilskih konja – njih nevladine organizacije kao što su Međunarodni savez za konzervaciju prirode (IUCN) smatraju ugroženom vrstom.
On je za CNN izjavio da bi program sterilizacije bio mnogo bolji način da se kontroliše njihova populacija, ali takve procedure nisu nimalo jednostavne – niti jeftine.
I narod se buni
I šta onda sprečava vlasti da preduzmu drastičnije mere? Ukratko: javno mnjenje.
Ljudi su veoma ostrašćeni po pitanju „kokainskih nilskih konja”, kao što pokazuje iskustvo Natali Kastelblanko.
Nakon što su kolumbijski mediji izvestili o njenoj studiji, biološkinja je počela putem društvenih mreža da dobija uvrede i pretnje smrću.
„Ljudi obično bolje razumeju invazivne vrste kad govorimo o biljkama ili sitnijim životinjama, umesto ogromnog sisara koji je mnogim ljudima simpatičan.“
U rekonstruisanom zoološkom vrtu u Hacijendi Napoles čuva se nekoliko nanovo uhvaćenih nilskih konja i oni privlače hiljade turista godišnje – da sve bude čudnije, dok je Eskobar bio živ, obično je dozvoljavao javne posete kao deo vlastitog PR-a i Natali Kastelblanko se seća da je išla tamo sa porodicom kao dete.
Ali pored ekološkog pitanja, tu je i problem što nilski konji uopšte nisu mali ljupki stvorovi kao što se čini.
Ovaj sisar često završava na listi najsmrtonosnijih životinja na svetu, a 2016. godine BBC je izvestio da u Africi u njihovim napadima strada najmanje 500 ljudi godišnje.
U Kolumbiji još nije bilo smrtnih slučajeva, ali u maju prošle godine lokalni mediji su izvestili da je jednog farmera nilski konj teško povredio u gradu Puerto Triunfo blizu Hacijende Napoles.
Foto: David Clode / Unsplash
