Naučnici su uspešno oživeli sićušne mikrobe koji su više od 100 miliona godina spavali u naizgled beživotnoj zoni morskog dna.
Grupa naučnika iz Japana i SAD-a proučavala je može li mikroskopski život da preživi ispod negostoljubivog morskog dna Tihog okeana. Dobili su odgovor – pomoću hrane i dodatnog kiseonika mikrobi, koji su pre 100 miliona godina ostali zarobljeni u sedimentima morskoga dna, konačno su se probudili.
Mikrobi su uspeli da prežive neverovatno teške uslove, od ogromnog pritiska i nedostatka kiseonika, pa sve do nestašice hrane i energije.
Obično se pod tako velikim pritiskom nakon više miliona godina stvaraju fosili koje je nemoguće povratiti u život.
Pogledaj i: Čak 81 odsto površine svetskih okeana i dalje su misterija za naučnike
Naučnici su 2010. izvadili sedimente koji su ležali 75 metara ispod morskog dna, odnosno gotovo šest kilometara ispod površine okeana.
Uzorke su prikupili iz drevne gline koja se akumulira u najdubljim i najudaljenijim delovima okeana i mnogo mlađih nanofosilnih materijala, starih između 4,3 i 13 miliona godina, piše Index.hr.
U njima su u svakom sloju, od vrha do dna, pronašli mikrobe koji koriste kiseonik. Potom su na brodu analizirali da li su ti izgladneli mikrobi zadržali svoj “metabolički potencijal” i mogu li se ponovo oživeti.
Stručnjaci su drevnim mikrobima koje su izdvojili u posebne posude dodali kiseonik i hranjive supstance a potom ih zatvorili u spremište i otvarali nakon 21 dan, šest nedelja i 18 meseci.
Naučnici su otkrili da su uspeli da ožive gotovo 99 odsto mikrobne zajednice, čak iz najstarijih uzoraka sedimenata.
Proučavajući genetiku tih uzoraka, naučnici su utvrdili da su drevnim morskim tlom dominirale bakterije, ali ne vrsta koja stvara spore, što znači da su bile spremne za razvoj čim im se ponudio pravi obrok.
Mikrobi nisu demonstrirali svoju otpornost samo u okeanskim dubinama. Naučnici su takođe pronašli mikrobe koji preživljavaju u ekstremnim uslovima na Antakrtiku, ali i u pustinjama.
Foto: Profimedia
