Majčinstvo je za mnoge jedno od najizazovnijih i najlepših perioda života. Ranije se sumnjalo da se u neolitu, mlađem kamenom dobu, desio svojevrsni “bejbi bum” a sada, zahvaljujući srpskom timu naučnika za to i imamo biološke dokaze. Međutim, kako je tada, oko 5.500 godina pre nove ere, bilo biti mama na Balkanu? Fizička antropološkinja Sofija Stefanović i njen tim sa novosadskog Instituta Biosens, donose nam zaninljiva saznanja o materinstvu, rađanju i bebama u neolitskim godinama ljudske evolucije.
Sofija Stefanović, profesorka na Katedri za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, pre osam godina započela je projekat BIRTH, istraživanje o rađanju, majkama i bebama u praistoriji. Ispostaviće se da je poduhvat profesorke Stefanović bio pionirski, kako prethodnog naučnog interesovanja za ovu oblast nije postojalo.
Veliki broj arheoloških ostataka koje datiraju iz doba neolita, pokazuju da se upravo u ovom periodu, desio momenat koji je bio presudan za ljudsku vrstu. Majke su, po prvi put do tada, rađale po dvoje ili više dece. Usledio je procvat neolitske populacije što antropolozi nazivaju “bejbi bumom“.
Pretpostavlja se da je povećanje neolitske populacije nastalo kao posledica povećanja plodnosti žena zbog sedećeg načina života i dostupnosti visokokalorične hrane. Međutim, do sada nije bilo direktnih dokaza za ove tvrdnje.
“Kultura je nešto što je pomoglo ljudskoj biologiji ne samo da preživi već i da doživi ovaj demografski porast. Kultura je donela sedetarni način života, život u stalnim naseljima, u kućama koje su se grejale što je bilo ključno za problem novorođenačke termoregulacije. Pripitomljavanje biljaka i životinja je omogućilo da praistorijski ljudi u neolitu proizvode novu vrstu hrane za bebe, kombinaciju mleka i žitarica”, ističe Stefanović.
“Godovi” na zubima neolitskih majki
Ispitivanje ostataka zuba donelo je timu oko profesorke Stefanović neverovatna saznanja. Mikroskopskim posmatranjem preseka zuba dobijenog uz pomoć dijamantske testere, naučnici su tumačili linije anulacije koje, poput godova na drveću, pokazuju godine života čoveka.
“Brojeći linije zubnog cementa možemo da znamo koliko je godina osoba imala u vreme smrti — ova precizna metoda se koristi i u forenzici”, kaže Stefanović za BBC.
Tokom trudnoće, linija anulacije na zubima majki se menja — postaje jača, tamnija i nepravilnijeg je oblika.
Pretpostavlja se da se ovakve linije, stručno nazvane linijama stresa ili krize, nastaju jer se u periodu trudnoće veliki deo nutritivnih supstanci, minerala i vitamina prenosi sa majke na bebu. Upravo uz pomoć tih kriznih epizoda i “zubnih godova” istraživači su mogli da saznaju koliko je trudnoća žena iznela tokom svog života, pa čak i sa koliko godina.
Ova tehnika utvrđivanja broja trudnoća dolazi sa određenim nivom opreza. Naime, linija stresa se formira već u prvom tromesečju trudnoće — bez obzira da li je trudnoća bila zdrava ili je došlo do spontanog pobačaja. Međutim, Stefanović je napredni vid ove metode uspešno primenila na istraživanje zuba mama koje su živele na centralnom Balkanu u perodu između 9.500 i 5.400 godina pre nove ere.
“Studija na mezolitskim i neolitskim ženama pokazala je veći broj linija krize, što uglavnom znači broj trudnoća”, navodi Stefanović.
Važnim se čini istaći da je razvoj modernog čoveka — hod na dve noge, sužavanje karlice, povećavanje mozga i lobanje — učinio je porođaj praistorijskih mama još težim i rizičnijim.
Dojenje neolitskih beba
Hemijske analize ostataka zuba i kostiju donele su značajna saznanja za drugi deo projekta BIRTH — dojenje.
Tokom istraživanja dečijih skeleta, naučnici su došli su do preciznih podataka i u vezi sa dužinom dojenja neolitskih majki. Tako je utvrđeno da su mame u mezolitu decu dojile do i do četvrte godine što se direktno povezuje sa čvrstom građom i kostima dece i ljudi u ovom periodu praistorije.
Za razliku od mezolita, u neolitu su majke značajno smanjile dužinu dojenja — maksimum godinu dana.
Da dužina dojenja nije univerzalna, već zavisi od niza faktora, pokazuju analize majki sa Đerdapa koje su svoju decu dojile šest meseci. Sa stanovišta ženske biologije, kaže Stefanović, skraćenje dojenja uticalo je na povratak ovulacije praistorijskih majki, što znači da su mogle ponovo da zatrudne.
Međutim, čime su neolitske majke hranile decu nakon perioda dojenja?
Tim sa Biosense Instituta je ispitivanjem keramike sa lokaliteta Starčevo došao do otkrića da je, slično kao i danas, dohrana za bebe bila u obliku kašica od životinjskog mleka i žitarica.
“Do prve godine bebe su tolerantne na mleko, ali posle ne, jer nije planirano da kao vrsta jedemo mleko”, kaže Stefanović.
Odrasli praistorijski ljudi iz okoline Starčeva, pak, znali su da im sirovo mleko ne prija, ali su znali kako da ga pripreme.
Radeći na projektu BIRTH, istraživači su pronašli obilje dokaza da su neolitski ljudi u Starčevu pravili i konzumirali sir.
“To je najstarije u Evropi i dvostruko je naučno potvrđeno. Nismo pronašli podatke o sirovom mleku, čak ni na zubnom kamencu ljudi”. U Starčevu je pronađeno na hiljade primeraka jednog zanimljivog artefakta — kašičice od goveđih kostiju.
U početku su naučnici sumnjali da su u pitanju alatke za rituale ili štavljenje kože. Međutim, na njima su jasno uočeni tragovi zubića. “Veliki broj autora je prevideo logičnu mogućnost da se radi o bebi kašičicama”, kaže antropološkinja.
“Dete tad grize sve što mu date. Ipak, shvatili smo da neće biti lako dokazati da su kašike — kašike”.
Tako je dečiji stomatolog Bojan Petrović došao na zanimljivu ideju: sproveo je eksperiment sa veštačkim vilicama i dečijim mlečnim zubima koji će “glockati kosti”.
“Često se desilo da dečiji mlečni zub polomi kost i to je prvo otkriće koje nas je zapanjilo. Dečiji zubi su sa lakoćom ostavljali trag na kostima”, kaže Stefanović. Procenjuje se da je za proizvodnju jedne koštane kašičice ili kapaljke bilo potrebno oko 28 sati.
Sofijin naredni projekat biće starenje da, kako kaže, zaokruži životni ciklus čoveka u praistoriji.
Pročitaj i: Najveća prevara u istoriji Vikipedije slučajno otkrivena
Autorka: Nataša Kilibarda
Foto: YouTube/ERC BIRTH
