Jupiterov mesec Evropa za astrobiologe predstavlja jedan od najintrigantnijih objekata u Sunčevom sistemu. Pod njegovom ledenom korom krije se okean dubok između 60 i 150 kilometara. Iako je Evropa manja od Zemlje, njen okean može da sadrži čak duplo više vode od svih okeana na našoj planeti.
Taj površinski sloj je verovatno formiran od podvodnog snega pada “naopačke”. O čemu se tačko radi?
Naime, nova studija objavljena u avgustovskom izdanju časopisa Astrobiology, otkriva da bi ledena kora Evrope mogla biti delimično izgrađena od „krhkog leda“, pahuljaste akumulacije ledenih kristala koji se nalaze i ispod ledenih pokrivača na Zemlji.
Taj krhki led sadrži samo deo soli koja se nalazi u samom ledu, što sugeriše da je ledeni pokrivač Evrope možda manje slan nego što se ranije verovalo.
“Kada istražujemo Jupiterov mesec – Evropu, istražujemo salinitet i sastav okeana jer je to jedna od stvari koja će regulisati njegovu potencijalnu nastanjivost ili čak vrstu života koji bi tamo mogao da se razvije”, kaže Natali Volfenbarger, glavna autorka studije i geofizičarka Univerzieta Teksas.
Novi NASA orbiter, Evropa Kliper, trebalo bi da bude lansiran u oktobru 2024. kako bi proverio da li je ledeni mesec pogodno stanište za život. Plan je da letelica napravi desetine bliskih preleta i prikupi informacije o tome da li postoje oblasti ispod površine Evrope u kojima bi mogli postojati uslovi za stvaranje života.
Naučnici sa Univerziteta Teksas rade na razvoju radara koji bi mogao da prodre u mesečevu koru i zaviri u tajne njegovog okeana. Želeli su da bolje razumeju strukturu samog ledenog pokrivača i analizirali su dva glavna načina na koji se led formira ispod antarktičkih ledenih pokrivača.
Jedan oblik, led koji se smrzava, raste sa površine ledenog pokrivača, dok se drugi, krhki led, formira u hladnoj morskoj vodi i lebdi naviše kao obrnute pahulje da bi na kraju ostao zarobljen ispod površine leda.
Pročitaj i: Kako boravak u svemiru utiče na zdravlje astronauta?
Evropa, kao i Antarktik, verovatno ima nizak temperaturni gradijent, što znači da nema značajne promene temperature vode sa većom dubinom. Volfenbarger je otkrila da je u takvim uslovima formiranje krhkog leda prilično često. Ako je ova vrsta leda uobičajena i u Evropi, to bi moglo značiti da ledena kora ima drugačiji sastav nego što se ranije mislilo.
Dok kongelacioni led može da sadrži 10 odsto soli okolne morske vode, krhki led je daleko čistiji, sadrži samo 0,1 odsto soli u morskoj vodi iz koje se formira. Ne samo da bi ovaj led sa malo soli mogao da utiče na strukturu i čvrstoću ledene kore Evrope, već bi mogao da utiče i na to koliko dobro Kliperov radar može da prodre kroz led.
“Ovo istraživanje nam omogućava da postavimo bolje temelje za misiju Kliper”, rekao je astrobiolog Stiv Vens iz NASA-ine Laboratorije za mlazni pogon, prenosi Live Science.
Foto: Planet Volumes on Unsplash
