Pritisnite enter da počnete pretragu.

Emisiju gasova sa efektom staklene bašte od 2021. pratićemo u realnom vremenu

Iako je naučnicima danas poznata atmosferska koncetracija gasova sa efektom staklene bašte (GHG), doći do odgovora na pitanja ko, odakle i kada vrši emisiju podrazumeva izuzetno težak poduhvat.

U mnogim zemljama praksa je takva da GHG emiteri samostalno sprovode analizu svojih emisija i sastavljaju izveštaje. Posledično, vlade država, kompanije i naučnici primorani su da se oslone na podatke koji često mogu da budu stari i po nekoliko godina, a dešava se da izveštaji namerno budu nepotpuni, maskirajući stvarne emisije.

Ovakve okolnosti onemogućavaju uvid u pravo stanje stvari i samim tim koče donošenje najboljih mogućih odluka i mera za suočavanje sa klimatskom krizom.

Dobre vesti nam stižu iz globalne koalicije Climate TRACE (Tracking Real-time Atmospheric Carbon Emissions), piše Klima 101.

Iza ovog imena stoji devet udruženih organizacija i bivši američki potpredsednik, Al Gor, koji su najavili inovativni projekat gde će se pomoću veštačke inteligencije, obrade satelitskih snimaka, mašinskog učenja i drugih tehnologija daljinske detekcije vršiti praćenje emisija gasova sa efektom staklene bašte u približno realnom vremenu širom sveta.

Zašto je praćenje emisija u realnom vremenu važno?

Moguća primena takvog sistema koji, umesto procene GHG emisija, donosi realne i aktuelne podatke je brojna. Pre svega, može pomoći međunarodnoj zajednici u boljem razumevanju zašto određeni ciljevi nisu postignuti, ali i prepoznavanju mesta i razloga gde su rezultati bili bolji od očekivanih i, na kraju, u poboljšavanju postojećih strategija u borbi protiv klimatskih promena.

Naučnicima i inženjerima koji rade na razvoju tehnologija koje smanjuju emisije GHG, sistem bi mogao da obezbedi uslove za ubrzane inovacije u pošumljavanju, tehnologiji obnovljivih izvora energije i održavanju električne mreže. Privatni sektor, investitori i čitave industrije imali bi takođe transparentan uvid i jasan odgovor na pitanje da li je ciljana redukcija emisija postignuta i da li se zaista kreću putem održivog razvoja.

Takođe bi bila omogućena nezavisna i objektivna procena progresa smanjenja emisija u cilju poštovanja Pariskog dogovora, koja bi mogla da se uporedi sa procenom zemalja koje same vrše merenja, a dodatno, sistem bi mogle da koriste i zemlje koje danas nemaju odgovarajuću tehnologiju za samostalno praćenje emisija.

Pogledaj i: Pandemija povećala zagađenje plastičnim otpadom

Upravo zbog javne transparentnosti, državama će biti mnogo jednostavnije da detektuju i sankcionišu zagađivače koji krše zakone i propise, eventualno pokušavajući da to sakriju od javnosti.

Kada se očekuju prvi rezultati?

Climate TRACE je uspeo da razvije funkcionalan bazični prototip, a sada fokus usmerava ka usavršavanju ovog sistema. Kao što je to slučaj sa mnogim projektima gde se koristi veštačka inteligencija, sistem će se kontinuirano poboljšavati kako se bude unosilo više podataka i kako se budu razvijali sofisticiraniji algoritmi.

Ipak, grupa se nada da će se prva verzija pojaviti na leto 2021. godine, tempirano pred narednu dvadeset šestu konferenciju Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP26), koja je planirana za novembar 2021, u Glazgovu, u Škotskoj.

Ako dotad zaista budemo imali pristup podacima o globalnim emisijama u realnom vremenu, moguće je da ćemo konačno videti promenu tona i pravca u međunarodnim pregovorima.

Foto: Profimedia

Budi deo Viber Original zajednice

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *