Iako može zvučati kao podatak iz edicije „verovali ili ne“, naša zemlja je 1960-ih bila svetski pionir u inovacijama iz — robotike. Prva multifunkcionalna, bionička proteza na eksterno napajanje u svetu, bila je jugoslovenska Beogradska šaka.
Te 1963. godine, osnivanjem Beogradske škole robotike na Institutu „Mihajlo Pupin“, profesori ETF-a Rajko Tomović i Miodrag Rakić, pokušali su da naprave prvog robota u Jugoslaviji. Rezultat je bila protetička robotska šaka, ispostaviće se, ipak, prva i u svetu. Ovaj model multifunkcionalne spoljašnje ručne proteze nazvan je Beogradska šaka.
Šaka je imala pet prstiju, mikroelektrično upravljanje i senzorsku povratnu spregu. Omogućavala je hvatanje predmeta savijenim i opruženim prstima. Beogradska šaka je takođe bila povezana sa podlakticom, a na vrhovima prstiju imala je integrisane senzore pritiska.
Iako nije bila u upotrebi kao ortopedsko pomagalo ili u kliničkim uslovima, Beogradska šaka je uticala na razvoj druge protetike, ali i humanoidne robotike u različitim oblastima nauke i medicine u svetu.
Rad na robotskoj šaci intenzivirao je dalje aktivnosti u oblasti robotike u Institutu „Mihajlo Pupin”, pa je 1967. godine osnovana Laboratorija za robotiku, prva u jugoistočnoj Evropi.
Pored beogradske šake i američka Minski ruka je još jedno pionirsko delo veštačke inteligencije (AI) i protetske tehnologije.
Minski ruka je odigrala ključnu ulogu u ranom razvoju kompjuterski zasnovane veštačke inteligencije. Njeno izvršavanje jednostavnih, ali preciznih zadataka, poput ravnomernog slaganja blokova, predstavljalo je tehnološki napredak 1968. godine.
U čast pionirskim podvizima u robotici, Pošta Srbije je na Dan nauke 2020. godine izdala poštansku markicu sa Beogradskom šakom. Ovaj istorijski, ali i tehnološki artefakt deo je stalne postavke Muzeja nauke i tehnike.
Beogradska šaka je i česta inspiracija za umetnicu sa naših prostora koja živi i radi u Berlinu, Aleksandru Domanović. Njena izložba 3D odštampanih replika prve bioničke šake obišla je svet, predstavljajući priču o prvim koracoma u humanoidnoj robotici koji su krenuli iz Beograda.
Autorka: Nataša Kilibarda
Foto:
