Ana Gemaljević, magistar slikarstva, govori nam o dečjim pristupima slikarstvu, kao i o bojama kojima boji svoje svetove. Gde se može pronaći inspiracija i u kojim formama umetnost može živeti u savremenom društvu odgovori su koje nam pruža žena koja svoju umetnost živi.
Dosadašnji dvanaestogodišnji rad sa osnovcima, srednjoškolcima, kao i mališanima od tri do šest godina, pozitivno je uticao na njen život, jer Ana Gemaljević radi ono što voli, a to se odrazilo i na njenu umetnost.
“Zadovoljna sam ukoliko sam neke od njih naučila prvim grafomotoričkim potezima, neke povela u istraživanje proporcija, kompozicije, fotografije, nekima dala sugestije za originalna idejna rešenja u dizajnu, arhitekturi… Srećna sam ako sam uticala na njihov stil života kroz kreativnost. Dok njima dajem savete, vidim rezultate, dobijam povratnu informaciju od njih: motive, inspiraciju i smernice za svoje slike.”
Ana Gemaljević završila je osnovne studije, odsek slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti na Univerzitetu u Sarajevu i Univerzitetu u Beogradu, master studije slikarstva na Akademiji Likovnih umetnosti u Univerzitetu u Beogradu i učestvovala na brojim kolektivnim izložbama i projektima, ostvarujući i samostalne prikaze svojih dela.
Iako likovna umetnost dece prikazuje njihovo raspoloženje, želje, strahove, rešenja, postoji distinkcija u tumačenju radova različitih uzrasta. Zasigurno svaki potez ima svoju vrednost, pa čak i onaj bledunjav, nedovršeni rad, daje nam poruke balansa u mladima.
Kako deca kroz svoje naizgled jednostavne crteže prikazuju kompleksnost njihovih svetova?
Dobro pitanje! Za nas je dečiji svet prividno jednostavan, a zapravo, iz dečije pozicije je kompleksan. Njihovi crteži su refleksija njihovog unutrašnjeg sveta. Kroz likovni rad pratimo emocionalni, socijalni i intelektualni razvoj dece. U ranom detinjstvu, najneposredniji i najslobodniji način kojim dete komunicira sa odraslima je crtež. Kako i sama evolucija čoveka kroz prošlost govori: pre nego što je naučio da čita i piše, čovek je crtao materijalima iz prirode. U prvim godinama odrastanja, kada nemaju širok vokabular, deca uče da govore, njihovi potezi odaju temperament, trenutna osećanja, želje, ideje…
Kod nešto starijih, emocije će uticati na izbor boja, motiva. U tom periodu samo delo i priča o njihovo delu je pouzdana slika njihove percepcije okoline i njih samih. Kasnije, srednjoškolci stvaraju svojim likovnim radom simbiozu emocija, poruka, ideja, bunta, podrivanja ili podrške kao reakciju na neke okolnosti. Radovi u blokovima, slike, fotografije, iscrtani listovi svezaka ili grafiti na zidovima ulica, obogaćeni su potvrdom identiteta i izražavanjem stava o nečem. Iako likovna umetnost dece prikazuje njihovo raspoloženje, želje, strahove, rešenja, postoji distinkcija u tumačenju radova različitih uzrasta. Zasigurno svaki potez ima svoju vrednost, pa čak i onaj bledunjav, nedovršeni rad, daje nam poruke balansa u mladima.
Volela bih da kažeš nešto o slikanju kao vidu oslobađanja od stresa.
Proučavanjem različitih studija, literature, posmatranjem radova, zapažam jedno: svaki vid kreativne aktivnosti je krucijalan od detinjstva pa kroz život za oslobađanje negativnosti, stresa, teskobe, introvertnosti. Neguje koncentraciju, strpljenje, estetiku. Potrebna nam je umetnost, za bilo koji poziv, potrebna nam je kreativnost za bilo koji životni izazov. Potrebno je da ljudi čitaju književnost, slušaju muziku, prate vizuelne umetnosti…
Umetnost nas vodi do novih ideja, a to je put da stvari i prepreke u životu gledamo na različite načine i postajemo rezilijentniji na promene koje su uvek neminovne. Negujemo stil, postajemo elokventniji, učimo da čujemo, vidimo druge i osećamo empatiju. U ovom veku mislim da je kreativnost, ljubav i empatija poželjna za sve nas da zajedno sa naukom i tehnologijom na najbolji način oplemenimo naše živote. Mnogo toga radiće roboti, ali i dalje ideje dolaze od nas samih.
Životni standard ne dozvoljava mnogima obavezno okačena umetnička dela po stanovima i poklone te vrste. Pomislila sam, kako približiti širem krugu ljudi nešto unikatno, originalno, a da je dostupnije.
Kako si se odlučila da svoju umetnost preneseš na oslikavanje unikatnih majica?
Unikatne oslikane majice su za mene nastale kao pokušaj da ljudima umetnost učinim dostupnijom. U vremenu kom se nalazimo, mnogi nisu u mogućnosti da kupe sliku ili pored slikarstva postoje veći prioriteti. Životni standard ne dozvoljava mnogima obavezno okačena umetnička dela po stanovima i poklone te vrste. Pomislila sam, kako približiti širem krugu ljudi nešto unikatno, originalno, a da je dostupnije. Izbor je bio majica sa unikatnom slikom, ali ja volim da kažem, slika na majici.
Svaku od njih prati i citat iz književnosti, čije čitanje u savremenom tempu života neće oduzeti mnogo vremena. Ko pogleda majicu, pročitaće u danu nekoliko korisnih rečenica, a one mu mogu reći mnogo. Ljudi govore da nemaju vremena da čitaju, ali imaju vremena za gledanje televizije i niz drugih manje produktivnih aktivnosti. Zašto? Nisu naučeni da vrednuju književnost kao sastavni deo života, kao lekcije života. Drago mi je ako neko obraduje nekog ili sebe unikatnom majicom, vedrom slikom i porukom i poseduje baš svoju Ptičicu.
Misija Ptičice je da širi slobodu, ljubav, lepršavu umetnost, vesele boje i zato nosi taj naziv.
Zbog naziva tvog brenda rekla bih da su motivi iz prirode tvoja inspiracija. Možeš li mi reći žašto si se odlučila baš za ptičice?
Brend se zove „Ptičica“, ali sem ptičica, prisutni su razni, najviše floralni motivi, simboli ljubavi, radosti… Misija Ptičice je da širi slobodu, ljubav, lepršavu umetnost, vesele boje i zato nosi taj naziv. Volim prirodu, to su motivi i na mojim slikama, vedre i mistične boje. Volim planinarenje, šetnje, momente provedene uz cvrkutu ptica, šapat prirode.
Vidi i: Umetnost spasava svet: Kako da živimo dane u jarkim bojama
Intervju: Jelena Drekić
