Da mi je neko pre deset godina rekao da će moj život danas izgledati ovako – mislila bih da je nemoguće.
Ja, ona mala, uplašena, lažno gruba devojčica danas inspirišem žene da budu – žene. Ja, koja sam se krila iza svih mogućih subkultura, pirsinga, a i intelekta. Ja koja sam se smrtno plašila bilo čega što ima veze sa muškarcima. Ja, koja sam preko deset godina bolovala od bulimije – potpuno odbacujući sve što ima veze sa mojom seksualnošću i kreativnošču – danas inspirišem žene da budu baš to – ženstvene, kreativne, senzualne, a pre svega – autentične žene Boginje na putu svoje istine.
Da, baš ja, koja sam prošla Golgotu, u misiji zvanoj – želim da zavolim sebe.
Sećam se trenutka kada sam poželela da zavolim sebe. Čitala sam Don Miguel Ruiza i knjigu „Četiri sporazuma“, imala sam oko sedamnaest godina. Ljubav prema sebi i prihvatanje sebe postali su važna a potpuno nejasna kategorija. Ko sam ja? Šta je ljubav? Kako se to voli? Mnogo pitanja, vrlo malo odgovora.
U jeku mojih poremećaja ishrane, te želje bile su pusti snovi. Čitala sam, gledala dokumentarce, punila sam svoj mozak raznim, za mene u tom trenutku, potpuno neupotrebljivim informacijama. Bilo je potrebno sedam godina da bih zapravo napravila prvi iskreni korak na putu ka sebi. Prvi korak koji sam pravila baš zbog sebe. Prvi i najveći korak u mom životu.
Usledilo je isceljivanje ženskog principa na beskonačno mnogo nivoa. Usledio je onaj arhetipski put – suočavanje, borba, nekad pobeda, nekad pad. Borila sam se sama protiv sebe, protiv bolesti, protiv krivice, sramote, stida. Borila sam se protiv viševekovnog potlačivanja, silovanja, nipodaštavanja koje su doživele moje pretkinje i ceo ženski rod. Borila sam se, onda sam shvatila da nije sve u borbi, nešto je i u prihvatanju.
Da, imam kako svoju ličnu tako i transgeneracijsku ranu na polju ženskog principa.
Da, žena u meni se plaši, nepoverljiva je, stidi se i oseća se krivom zbog svega i svačega. Niko je nikada nije naučio da je vredna ljubavi, pažnje, a kamoli samoostvarenja. Niko nije umeo sa njom, bila je previše ono, premalo ono, nikad taman.
I da, konačno sam shvatila, ovo nije moja izolovana slabost nego je globalna pojava.
Kada sam sve to tako jasno doživela celim svojim bićem – odlučila sam da svoj život posvetim tome da ovu istinu iznesem na svetlost dana. Da je kroz osvešćivanje, razumevanje i saosećanje iscelimo. Da ne tražimo u njoj izgovore za jadikovanje nego da u njoj nadjemo motivaciju za transformaciju.
Bilo je puno bola pre nas. Ima puno bola u nama. Imamo izbor – da li bih da sedim i igram se žrtve, ili bih da dozvolim sebi da prodjem kroz taj bol, iscelim ga i počnem da isijavam ljubav sa tog mesta?
Meni je moj izbor bio jasan
Materijalizacija ove namere prvo je došla kroz brend Etera Jewelry. Brend koji je posvećen svim Boginjama Novog Doba, svim ženama koje žele da zagrle tu božansku prirodu u sebi. Posveta unutar svake kutije je jasna, evo isečka „Sanjam o svetu gde je žena obožavana i zaštićena u skladu sa svojom Božanskom prirodom. O svetu u kome smo inspirisani ovom veličanstvenom lepotom, gde ona nežno čini da se ne osećamo ugroženo pored nje.O svetu u kome ljubavlju budimo jedni druge.“
Etera je više godina vodila moj put. Potpuno sam se posvetila nakitu i napustila posao Arhitekte. Vodila me je, upoznavala sa mnogim čarobnim dušama. Jedan susret bio je posebno važan za dalji tok mog puta. Jedan susret u fokus je stavio moju istinsku potrebu da ženama pridjem još dublje od perja, mode i estetike. Osetila sam da sam spremna da krenem frontalno, direktno, jasno. Etera Jewelry je donela prelepu inspirativnu poeziju u naš život i san o Ženi Boginji, a moj novi poziv doneo je konkretne akcije – kako zakoračiti u to polje?
Rodilo se ime – Tamara Etera. Moja uloga više nije bila samo da inspirišem, dozvolila sam sebi korak više. Završila sam edukacije za Intuitivni Coaching. Dozvolila sam sebi da pričam o konkretnim stvarima i tehnikama. Pokrenula sam Ritual Neguj Svoju Veneru koji je u roku od par dana brojao više od trista žena. Grupa na fejsu postala je aktivna, i sve te žene koje su bile inspirisane – sada su dobile prostor i uputstva za akcije koje mogu preduzeti ukoliko žele da aktivno učestvuju u isceljenju svoje Venere, Boginje u Sebi, svog ženskog principa.
Uživanje, prvi korak
Isceljenje Venere je „jednostavno“ – potrebno je da sebi dozvoliti uživanje. Uživanje u sebi, uživanje u svom telu, u mirisima, ukusima, eteričnim uljima, sirovom kakao, svili, njihanju kukova, muzici, uživanje u svom dahu u prostoj lepoti svog tela i bića. Svakog petka, svaka u svom ritmu, počele smo da sprovodimo svoje Rituale Negovanja Venere. Prvo je došlo samo uživanje a onda je počelo čišćenje, počeo je na površinu da izlazi sram, krivica, stid. Tuga što se pre nismo ovoga setile. Sreća što postoji prostor da podelimo svoju autentičnu prirodu. Zahvalnost što smo deo isceljenja.
Kako se to dešavalo, našla sam jedan svoj stari tekst, tekst u kome jasno govorim da – mogu ja da uradim mnogo toga na ličnom planu ali – ukoliko se situacija ne promeni na globalnom planu – žena u meni uvek će biti delom ranjena. Oduševljena time koliko smo kreatori svoje sudbine shvatila sam – taj sveti krug žena oduvek sam maštala. I sada se dogadja. I ja sam nas okupla. Ja, stidljiva, uplašena, odscečena od sebe – ja koja sam dane i dane provodila ubijajući svoju kreativnost i seksualnost, ja koja sam se užasavala svega ženskog što se krije u meni.
Uz grupu došao je još jedan level up – dozvolila sam sebi da svoje duboko i sveobuhvatno iskustvo isceljenja ove ženske rane pretočim u nešto još opipljivije i konkretnije – u e-book. Ovaj ebook dobio je naziv -„Moje telo i ja“ – Kako zavoleti sebe ovde i sad? – Priručnik za Boginju Novog Doba. Sve o tome – zašto osećamo to što osećamo – kako se to prihvata a zatim i isceljuje na jednom mestu. U svojoj zajednici postala sam poznata po izreci – Suština je da dodjemo do istine – a odatle ćemo lako. Odgovorno tvrdim da je istina jedini put ka ljubavi, jedini put ka autentičnoj ženi u tebi i na kraju – put ka zdravom svetu i zdravoj planeti.
Istina je portal ka ljubavi i ovde sam da, svojim primerom i svedočanstvom dokažem da je zaista sve moguće, da je zaista moguće transformisati našu najveću bol u najveće svetlo i da je moguće živeti život svojih snova – ako smo spremne da se suočimo sa istinom i uradimo ono što je potrebno da se iscelimo.
Toliko toga je pred tobom, toliko lepote, radosti i lakoće – samo ako si spremna da u to zakoračiš. Mnogo je važno da znaš da – nisi sama. Ni u bolu ni u svetlu – nisi sama, nikada nisi ni bila.
Grlim te jako i znam da si spremna za ovaj korak ka sebi!
Tekst: Tamara Etera
