Sa dolaskom ChatGPT-ja koji je osvojio svet, sve češće možemo da čujemo rasprave o tome kako će roboti zameniti ljude i koliki će uticaj veštačka inteligencija i druge nove tehnologije imati na tržište rada. Ovo je dodatno pojačano nakon što su snimci “potpuno automatizovanih” restorana brze hrane u Americi postali viralni.
Iako su veštačka inteligencija i druge vrste automatizacije napredovale, to ne znači da nam roboti preuzeti poslove. Nova tehnologija jednostavno menja način na koji radimo i utiče na određene poslove. Četbotovi i roboti ne zamenjuju ljude, samo ih drže dalje od očiju kupaca.
Daleko od očiju…
Predviđanja o tome kako će veštačka inteligencija uticati na naše poslove obično idu uz viralne video snimke robota koji se bave svakodnevnim zadacima: isporučuju hranu na šalteru, rade u kafićima, čiste podove itd. ChatGPT je čak korišćen za pisanje članaka i polaganje ispita na fakultetu. BuzzFeed je najavio da planira da koristi veštačku inteligenciju za generisanje sadržaja na svom sajtu.
Ali u svim tim video snimcima i strahovima koje oni izazivaju nedostaje ključni kontekst. Jer, to što robot isporučuje brzu hranu ne znači da u toj prodavnici nema ljudi – samo ih vi ne vidite. Čak je jedan poznati lanac brze hrane rekao da njihova nova prodavnica nije potpuno automatizovana i da zapošljavaju sličan broj osoblja kao u tradicionalnim prodavnicama. Samo što je to osoblje “iza zavese” gde priprema hranu koju ste poručili.
Kako izgleda biti “iza zavese”
Često zaboravljamo da su mašinama još uvek potrebni ljudi kako bi nesmetano funkcionisale. Uzmite kao primer korisničku podršku: kompanije godinama pokušavaju da smanje troškove koristeći automatske sekretarice umesto ljudi. Ali ove mašine se i dan danas oslanjaju na ljude za složenija pitanja i situacije u kojima je korisnicima potrebna pomoć, a te glasove koji vam se automatski javljaju i dalje snimaju – ljudi.
Pročitaj i: 10 tehnologija koje će promeniti naše živote u narednoj deceniji
Mnoge od vodećih kompanija koje razvijaju autonomna vozila takođe se oslanjaju na “skrivene radnike”. Inženjeri razviju softver i alate za za mapiranje i navigaciju automobila, ali to nije dovoljno. Tehnologija autonomne vožnje oslanja se na jeftinu radnu snagu širom sveta. Skriveni radnici unose na hiljade podataka za senzore samovozećih automobila.
Označavanje tih podataka neophodno je da bi računar mogao da identifikuje šta senzori automobila beleže, što sistemu omogućava da polako uči i donosi odluke o tome kako se automobil kreće po putu. Na primer, označavanje podataka može da pomogne vozilima da razlikuju da li je prepreka na koju su naišli saobraćajni čunj ili dete, mada ne ide uvek sve po planu.
I nije samo reč o tehnologiji autonomne vožnje. Istraživanje Tajma otkrilo je da se OpenAI, kompanija koja stoji iza ChatGPT-ja, oslanja na kenijske radnike koji, za manje od dva dolara po satu, moraju da proveravaju sav sadržaj koji se odnosi na uznemiravajuće i osetljive teme.
Veštačka inteligencija i druge nove tehnologije uobličene su tako da nam nude različite oblike osnaživanja i oslobađanja: bićemo produktivniji, trošićemo manje vremena na obavljanje nekih poslova, sve će nam biti na klik ili dodir.
Ali to nam i dalje ne daje tačnu sliku o tome kako tehnologija transformiše svet u kom živiomo ili realu cenu tih navodnih benefita. Automatizacija može da osnaži neke ljude, ali isto tako može da oteža posao onim skrivenim radnicima koji se brinu da sve te mašine funkcionišu kako treba, piše Insider.
Foto: Andrea De Santis on Unsplash
