Današnje moderne tastature nazivamo “qwerty”, što predstavlja reč od prvih šest slova. Iako slova deluju nabacano i nepovezano, zapravo postoji logično objašnjenje za ovaj redosled.
Redosled tastera na tastaturama koje danas ceo svet koristi nije slučajan. Morao je biti “osmišljen” u jednom trenutku. Pa, kada se desio taj trenutak?
Pisanje je postojalo milenijumima. Ljudi su pisali rukom i, naravno, nije bilo potrebe za tastaturom. Prvi pokušaji da se napravi pisaća mašina datiraju još od 1500-tih godina, pa sve do 19. veka. Prva komercijalna pisaća mašina bila je Hansenova pisaća lopta, ali ovaj patent nije zaživeo u svetu.
Tokom 1860-ih urednik američkih novina i pronalazač Kristofer Latem Šols radio je sa još dva prijatelja pronalazača, Karlosom Glidenom i Semjuelom Solom, na pisaćoj mašini. Konačno, 1868. podneli su patent za ovu mašinu, koja je izgledom podsećala na klavir.
Samo nekoliko godina kasnije, 1873. mašina je dobila novi dizajn, a prava na proizvodnju prodata su kompaniji Remington and Sons, koja je proizvodila oružje.
Prva uspešna komercijalna pisaća mašina zvala se Remington 1. Njena naslednica, pisaća mašina Remington 2 pojavila se 1878. godine i stekla je još veću popularnost.
Iako je pisaćim mašinama trebalo vremena za “zažive”, uspon ovog patenta bio je neizbežan. Do kasnih 1880-ih bile su rasprostanjene po celom svetu. Više od veka, u svakoj kancelariji i domaćinstvu postojala je barem jedna pisaća mašina. Sve dok ih nisu zamenili računari. Ali čak i kada je pisaća mašina kao izum otišla u istoriju, njen raspored tastature ostao je nepromenjen.
Odakle taj “qwerty” redosled?
U početku su se Šols, Gliden i Sol odlučili za dva reda slova, po abecedi. Tako je bar bilo kada su prijavili patent 1868. Ali vrlo brzo su shvatili da to neće funkcionisati…
Zašto? Iz nekoliko razloga.
Najpre zbog optimizacije kucanja. Abecedni redosled nema veze sa tim koliko se često svako slovo koristi i u tom smislu je abecedni red zapravo nasumičan. I krajnje nepraktičan za kucanje.
Trojica pronalazača shvatila su da će kucanje biti lakše i efikasnije ako su slova poređana u skladu sa učestaloću njihove upotrebe, tako da prsti daktilografa mogu komforno da se kreću od jednog do drugog slova.
Raspoređivanje opterećenja ruku pri kucanju je bio od velike važnosti jer, da su najčešće korišćena slova zgurana na jednu stranu, onda bismo dok kucamo mnogo više koristili jednu ruku.
Kada su poslali novi dizajn za proizvodnju Remington 1, raspored slova imao je manje-više qwerty izgled. Čak je i deo središnjeg reda ostao nepromenjen do danas – DFGHJKL.
Jednako važna stvar bila je i učestalost kombinacije slova. Nisu sva slova jednako povezana – neka se često pojavljuju zajedno, a neka nikada. I bez obzira na generalnu učestalost, bilo je važno da se te uobičajene kombinacije ne stavljaju zajedno.
Ukoliko i sami da otkucate nekoliko redova teksta na engleskom, ako obratite pažnju videćete da retko pritiskate slova koja su jedno do drugog. To nije slučajno. To je deo neverovatnog intuitivnog dizajna.
Postojao je i tehnički problem, jer su pisaće mašine imale 30 – 40 odvojenih mehaničkih poluga. Kada susedne tastere pristiskate uzastopno – poluga se zaglavi. Zbog toga su se Šols i ekipa potrudili da problem zaglavljivanja svedu na minimum. Iz istog razloga tasteri su međusobno razmaknuti. Pogledajte malo bolje i videćete da su tasteri na pisaćim mašinama u dijagonalnim, a ne vertikalnim kolonama.
Ono što je dobra stvar kada govorimo o kompjuterskim tastaturama jeste što nemam problem zaglavljivanja tastera.
I tako se Šolsova qwerty tastatura koristi 150 godina kasnije. Bilo je nekoliko pokušaja da se promeni raspored (Dvorak 1936. i Kolmak 2006). Iako su obe varijante statistički efikasnije od qwerty-ja, Šolsov raspored i dalje je najdominantniji.
Širom sveta postoje različiti rasporedi zbog jezičkih razlika – tako u Srbiji i drugim zemljama Evrope možete kupiti qwertz tastaturu, što objašnjava razlike u učestalosti kombinacije slova.
I, naravno, širom sveta postoje različiti alfabeti, koji ne uključuju latinicu i sadrže mnogo više slova nego što ih imamo u engleskom jeziku. U skladu sa tim, i tastature su drugačije dizajnirane.
Pročitaj i: Hedi Lamar je mnogo više od holivudske lepotice – bez njenih izuma svet u kom živimo bio bi nezamisliv
Izvor: Culturaltutor
Foto: Patrick Fore; Clint Patterson on Unsplash
