Reklo bi se da 2020. nije godina u kojoj je išta vredelo započeti, uraditi, privesti kraju, te da posebno nije godina u kojoj možete očekivati neki naročit uspeh. Međutim, za autorku zbirke priča Neki drugi Ljiljanu D. Ćuk ovo se ispostavilo kao netačno.
Možda ste letos na društvenim mrežama nabasali na ovu knjižicu upečatljivih ljubičastih korica – malu obimom, ali onu koja se, po mišljenju čitalaca, mora čitati „na kašičicu“, da vas ne pogodi sve odjednom.
Čitanje polako i s pauzama ipak je uzrokovalo da se prvo izdanje ove
zbirke priča, u izdanju Partizanske knjige, rasproda za mesec dana. U knjižare i na internet u međuvremenu je stiglo i drugo izdanje.
Prva promocija održana je tek nedavno u knjižari Bulevar Books u Novom Sadu, a druga je zakazana za večeras u 20 sati u “Zaokretu” (Cetinjska 15, Beograd).
Znatiželjni o ovom rasprodatom izdanju u doba korone, popričali smo s autorkom.
- Ko je Ljiljana D. Ćuk i čemu možemo da zahvalimo na postojanju Nekih drugih?
Ljiljana D. Ćuk je osoba koji ceo svoj život želi da napiše knjigu i ceo svoj profesionalni život želi da piše, i trenutno su obe stvari ispunjene. A Neki drugi su nastajali godinama, kroz razne ideje i susrete s ljudima i razmišljanjima o tome koliko je zapravo ono što vidimo i čujemo u tim susretima istina. Mene je u stvari zanimalo ono što se nije desilo, ili
što se desi kada osoba ode kući, i pisala sam o tome.
- Kakav je osećaj imati rasprodato izdanje posle samo mesec dana?
Iskreno, desilo se nešto što nisam očekivala, i to veoma brzo. Zapravo sam tek sad osvestila tu činjenicu, jer mislim da je svi koji sebe smatraju piscima zapravo sanjaju o rasprodatim izdanjima. A ovde se sve desilo na internetu, preko društvenih mreža; ja sam imala spremnu strategiju kako ću da promovišem knjigu, jer sam znala da klasična promocija neće biti moguća. Pa sam tako smišljala gde ću da fotkam knjigu, šta će da piše, koliko često ću da postujem…. Ali ono što nisam očekivala jeste da će zapravo neki drugi ljudi krenuti da kače po svojim mrežama Neke druge i samim tim ih promovisati.
- Šta nam to govori o moći društvenih mreža i interneta uopšte?
Društvene mreže su najmoćniji kanal promocije, jer internet ne laže. Činjenica je da ljudi na internetu zaista iznose svoje mišljenje i utiske, i pre će popljuvati nekog nego biti uljudni. Internet je prostor u kom je kritika više nego poželjna. Istovremeno, regionalna zajednica bukstagramerki i bukastagramera dosta je jaka i veoma uticajna. Mislim da su i oni doprineli uspehu ove knjige – ali i svi drugi koji su kačili fotografije knjige na mreže. U jednom trenutku sam imala utisak da ceo internet čita Neke druge, i čini mi se da nisam bila daleko od istine.
- Šta misliš, zašto su Neki drugi naišli na tako dobar odaziv kod publike?
Iskreno, splet svega. Mislim da je dosta uticalo to što me ljudi znaju sa društvenih mreža, a znaju me i iz grada, mislim da sam stekla neko poverenje za ovih 10-11 godina online života, ljudi su poželeli da čuju šta imam da kažem i kao spisateljica. A kada su pročitali knjigu, krenuli su da je preporučuju jer su se pronašli. Teme su savremene i stil je prijemčiv, i mislim da su nekako uspeli da se identifikuju u pričama ili prepoznaju neke
druge ljude.
- Otkrij nam tajni recept za pisanje i objavljivanje uspešne knjige.
Kad otkrijem, javim ga, može? Šalim se. Verujem da su to urednici koji su mi verovali, ljudi koji kada im pošaljem prvu verziju priče iskreno kažu šta misle, a zatim i autokritika. Ali ta autokritika mora da zna kada da stane i prestane da traži da stvari budu savršene. Jer jednom mora da se preseče i kaže, OK, to je to, sad šaljem urednicima.
- Šta možeš da nam preporučiš da čitamo i gledamo ovih dana?
Čitati Dašu Drndić i Saru Stridsberg, a gledati, naravno, filmove na Festivalu Slobodna zona.
Zbirku priča Neki drugi možete kupiti u Delfi knjižarama, Bookastore, Makartu, Vulkanu, i na sajtu Partizanske knjige.
Autor: Original
Foto: Privatna arhiva
