Haljina od pomorandžine kore, mleka, banane, lotusa, ruže, obuća od kože koja potiče od kaktusa ili jabuke… Zvuči nezamislivo?
Reciklaža i upotreba biorazgradivih materijala postulati su na kojima počiva brend Sleepweek. Osnivačica ovog modnog brenda je mlada dizajnerka iz Bijeljine Tamara Đurić, čiji je rad prepoznala međunarodna scena.
Šta te je motivisalo da pokreneš svoj slow-fashion brend, s obzirom na to da na našim prostorima još uvek nismo dovoljno osvešćeni po tom pitanju i kakve su bile prve reakcije na tvoj rad i Sleepweek?
Slow-fashion koncept nastao je kao neminovna posledica mog načina života, razmišljanja uopšte i shvatanja problema održivog razvoja sa aspekta ekonomije i ekologije. Sve je počelo još u tinejdžerskom dobu. Zahvaljujući ključnim ženskim figurama u mom okruženju, pre svega majci i baki, rano sam počela da obraćam pažnju na kvalitet onoga što kupujem, u ovom slučaju garderobe.
U želji da, čak i tada, imam odevne komade koji se ne mogu kupiti na tržištu, počela sam da „recikliram“, tj. prepravljam i nosim garderobu svoje majke ili bake. Tako sam nosila odevne komade sa duhom nekih prošlih vremena, a opet svojim ličnim pečatom. Za mene to nisu bili samo odevni komadi.
Kako sam odrastala i sazrevala, počela sam i da se interesujem za žene koje su u „eri muškaraca“ menjale svet, a uspele da ostanu svoje, autentične i jednostavne, bez obzira na okolnosti u kojima su se nalazile. Tu dolazimo do još jedne ključne stvari – propragiranja načela jednostavnosti.
Uvek kada ovo pomenem, setim se Da Vinčijevog mišljenja da je jednostavnost krajnje savršenstvo. Moj brend želi da promoviše upravo tu ideju – da je jednostavnost ključ specifičnosti.
Što se reakcija tiče – bile su pozitivne. Čini mi se da žene sa našeg podneblja zasićene onim što nudi tzv. „copy-paste“ moda. Za mene je to dobar znak, signal da sam na dobrom putu i odličan pokazatelj da još nije izgubljen osećaj za kvalitet. Suština slow-fashion ideje je isticanje individue i njenog modnog izraza u prvi plan uz odgovoran odnos prema prirodi.
Pored prave svile koju koristiš u izradi, tu su i materijali nove generacije koji su veoma neobičnog porekla – o čemu je tačno reč i koliko je teško doći do takvih materijala?
Materijale nove generacije nabavljam u Švajcarskoj, Francuskoj, Italiji (svila) i iz Indije. Do ovih materijala zaista nije lako doći. Prava svila, tj. multifunkcionalni odevni komadi za dame napravljeni od prave svile, bili su moja početna poslovna ideja. Vremenom sam shvatila da želim da odem korak dalje i pokušam da dođem do veganske svile i drugih biljnih materijala.
Posle dugotrajnih istraživanja došla sam do saznanja da materijali nove generacije mogu nastati i od nusprodukata prehrambene industrije (fruit waste & food waste). Konkretno, u pitanju su materijali nastali od narandžine kore, banane, aloe vere, lotusa, ruže, bambusa, soje (veganski kašmir).
Posmatrano sa etičke strane, ovi materijali su najbolja alternativa prirodnim materijalima životinjskog porekla, a neuporedivo bolja solucija u odnosu na sintetiku. Ono što dodatno izdvaja ove materijale su način bojenja tekstila i obrada tkanine.
U slučaju veganskih materijala koristi se natural dying tehnologija, odnosno tkanina se boji upotrebom biljaka, kao što su indigo, kadifa, orahovina, nar, zerdelija (listopadno stablo iz porodice ruža), madder, istočno-indisjko crveno drvo i itd., a tu su i eco print i tie dye bojenje.
Tokom 2022. godine porastao je broj kompanija koje razvijaju i proizvode materijale nove generacije – sada je njih 102, što znaci 69 novih kompanija od 2013 godine. Ukupno ulaganje u ovakvu delatnost tokom prošle godine je iznosilo 588 miliona dolara, a od 2013. godine više od tri milijarde dolara. Predikcije vrednosti ovog tržista su impozantne.
Tvoj rad je već primećen na internacionalnom nivou. Između ostalog, bila si učesnica Vogue Business takmičenja – da li imaš u planu saradnju sa stranim tržištem i kakvo je tvoje mišljenje o statusu održive mode u inostranstvu u odnosu na našu zemlju?
Nažalost, kako to obično biva, najteže je biti primećen na adekvatan način u sopstvenom okruženju, u ovom slučaju zemlji i regionu u kojem živimo. Ni ja nisam bila izuzetak.
Vogue Business ponudio mi je učešće na jednom takmičenju, jer je Sleepweek pretplatnik ovog medija. Dobili smo zadatak da napišemo članak o održivoj modi i zelenoj ekonomiji u svojoj zemlji. Bilo je zadovoljstvo pisati o temi i uopšte stanju tog sektora u Bosni i Hercegovini, a ja sam to shvatila kao način da se malo dalje čuje glas onih koji zagovaraju neke nove, po prirodu prihvatljive, ideje.
Poražava činjenica da stanje u našem regionu nije zadovoljavajuće. Naprotiv, zabrinjavajuće je. Održiva moda na Balkanu je koncept koji stidljivo traži put do svojih konzumenata. Naravno, Evropa i ostatak sveta idu daleko ispred nas jer su ekološki osvešćeni. Imamo ponudu i za saradnju sa Velikom Britanijom i Austrijom, ali još smo u pregovorima.
Šta sve možemo pronaći u tvom asortimanu, da li je brend Sleepweek dostupan u regionu i šire, i šta te inspiriše kad je u pitanju sam dizajn odeće i modnih dodataka?
Trenutno imamo haljine, spavaćice, setove, ogrtače, suknje, pantalone, topove od svile. Radimo i na kolekciji od materijala nove generacije. Za sada su u ponudi dva modela od svile od narandžine kore.
Poštujemo princip zero waste design, odnosno minimiziranje krojačkog otpada, radimo na kolekciji u kojoj će modeli biti nosivi u svakoj prilici (capsule wardrobe). Multifunkcionalnost je karakteristika većine modela koji nastaju u našoj radionici. Imamo svoju internet prodavnicu, tako da je Sleepweek dostupan i van regiona.
Što se inspiracije tiče, vodim se idejom da odevni predmeti i modni dodaci budu jednostavni, prilagodljivi ostalim elementima outfita, da budu dodatak stilu onoga ko ih nosi, a ne nešto što se može podvesti pod pojam trenda sa elementom roka trajanja sezonu ili dve, naprotiv – da nadžive trend.
Može se reći da si pokrenula modnu revoluciju na našim prostorima. Zanima nas s kojim rizicima se susrećeš u svom radu i šta je sve potrebno za pokretanje jednog ovakvog biznisa? Kako vidiš budućnost ovakvog koncepta na Balkanu?
Naišla sam kako na podršku, tako i na brojne skeptike zbog, za naše prostore, nesvakidašnjeg shvatanja mode i odgovornog odnosa prema životnoj sredini. Sve to je bilo jasan pokazatelj da biti pionir u nečemu nije nimalo jednostavno – mnogo je odricanja, uspona, padova, ali i neograničene vere u sebe.
Glavni rizik sa kojim se susreće većina preduzetnika na Balkanu, kao i najznačajniji faktor za pokretanje biznisa jesu novčana sredstva. Osim toga, tu je i malo, nekonkurentno, nedovoljno razvijeno tržište, a za opstanak i dalji razvoj biznisa su potrebna sposobnost kontstanog prilagođavanja i predikcije.
Do razvoja ovog koncepta će neminovno doći i na ovim prostorima, ali znatno sporije i teže nego u ostatku sveta. Svesna sam da ne trčim sprint, nego maraton, ali mi je najbitniji cilj. Sve što radimo ima posledice, a od nas zavisi da li će one biti dobre ili loše, te kakve promene donosimo svojim poslovanjem i šta ostavljamo generacijama koje dolaze – tu pre svega mislim na stanje životne sredine.
Mišljenja sam da sve što radimo treba da ima neki veći cilj od samog profita. Profit jeste bitan i mora postojati da bismo bili održivi, ali ako je samo profit ono zbog čega nešto radite, onda razmišljate instant, a ne dugoročno.
Neki od razloga zbog kojih se priklanjamo brzoj modi su svakako niske cene i potreba da ispratimo trendove koji se menjaju svakodnevno. SLEEPWEEK se bori upravo protiv ovakvog konzumerizma. Kako bi motivisala naše čitaoce da se okrenu autentičnim brendovima i da izdvoje novac za ovu vrstu proizvoda?
Iz iskustva mogu reći da je cena u većini slučajeva presudna prilikom odluke o kupovini. Ja to donekle mogu da shvatim, jer je naš životni standard znatno niži od evropskog i to je ono što je poražavajuće. Isto tako, naši kupci često kupuju strane brendove koji su kod nas znatno skuplji nego u ostatku sveta, a nisu ništa kvalitetniji, niti bolji od malih i domaćih brendova i tu dolazimo do pardoksa i zaključka da je uz novac bitan i logo.
Ono što male brendove izdvaja jeste i to što su ti brendovi nastali iz ljubavi i svi koji stoje iza njih su zaista veliki borci i veliki entuzijazisti, jer podržavajući male, autentične brendove, podržavamo domaću ekonomiju, nečiji talenat, hrabrost, viziju.
Kada pokrećete biznis, posebno biznis koji je prozvodnog karaktera, vi morate prvenstveno da obezbedite novac za pravljenje gotovog proizvoda i vama jako malo novca ostane za reklame, za vizuale, za marketing a to je ključno da vas prepoznaju i da budete konkuretni.
Modna industrija je jedan od najvećih neprijatelja prirode. Ipak, za ljude s naših prostora koji žive u jako zagađenim sredinama, što je uzrok drugih problema, može delovati prilično apstraktno to da kupovinom ručno rađenih brendova doprinose nekom poboljšanju. Kako ti vidiš vezu između prirode i mode i na koji način tvoj i slični brendovi „rade u našu korist”?
Zagađenje je trenutno jedan od najvećih globalnih problema. Prognoze o brzini i razmerama ekoloških zagađenja nisu nimalo optimistične. Ako se osvrnemo na period trajanja pandemije, evidentno je da je tada planeta vidno počela da se oporavlja. Zašto je tako – zaključak se sam nameće.
Sve ono što mi činimo prirodi ili protiv nje, ona će nam neminovno vratiti. Materijali koje koristimo za svoje modele su biorazgradivi, što znači da – ako komad prirodne ili veganske tkanine ostane na tlu, za dve godine će, kompostiranjem, od njega nastati gnojivo.
S druge strane, ukoliko komad sintetike ostane na tlu, on se nikad neće kompostirati, niti razgraditi i tu leži glavni problem. Prilikom svakog pranja jednog sintetičkog odevnog predmeta u otpadne vode se ispušta preko 700.000 mikroplastičnih čestica i to je jedan zabrinjavajući podatak. Ista je stvar i sa recikliranim poliesterom, koji je EU deklarisala kao greenwashing.
Kad posledice nastanu, već je kasno i šteta je učinjena. Da bi bilo koja promena koja dovodi do poboljšanja zaživela, potrebno je vreme jer se ništa se može promeniti preko noći, ali ako što više nas počne da razmišlja i vodi računa o tome šta kupujemo, kakve posledice na životnu sredinu ostavljaju naše kupovne navike, sigurna sam da će se to u budućnosti i te kako primetiti. Mi alternativno mesto za život nemamo. O tome moramo razmišljati.
I, za kraj, da li bi nam otkrila neke planove za blisku budućnost kada je u pitanju SLEEPWEEK?
Što se tiče planova Sleepweek brenda u bliskoj budućnosti, za nas je izuzetno važno učešće na Orea Art Marketu u Sarajevu polovinom juna. Tamo ćemo predstaviti manji deo kolekcije koja je sačinjena od materijala sledeće generacije što će biti prvo predstavljanje odeće koja je napravljena od materijala koji su nastali upotrebom novih tehnologija i koji su prvi put uvezeni na, ne samo tržište Bosne i Hercegovine nego i regiona.
Druga, za nas, važna stvar je rebrending i promena sedišta kompanije. Iz Bijeljine se selimo u Sarajevo i menjamo celokupan organizacioni deo poslovanja.
Razgovarala: Leona Pap
Foto: Tamara Đurić, Sleepweek
