„Kad napraviš raspored i ravnotežu, onda je sve u redu“, tako legendarna glumica Mira Banjac komentariše svoje dane u izolaciji tokom pandemije.
Izolacija joj, kaže, nije teško pala, zahvaljujući prijateljima i komšijama, koji su pokazali solidarnost. Nedavno, Mira Banjac se našla i među novosadskim umetnicima i radnicima u kulturi, koji su u penziji, a kojima je Fondacija „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture“ uručila poklon zahvalnosti. Tu akciju Fondacija je organizovala s jedne strane da se zahvali za njihov doprinos kulturnoj sceni tog grada, a sa druge zbog strpljenja koje su najstariji sugrađani imali kao neko ko je najduže bio u izolaciji.
Tim povodom Mira Banjac je pričala o svom gradu, Novom Sadu, koji će naredne godine poneti titulu Evropske prestonice kulture, o kulturnoj sceni tog grada, ali i o tome da li ćemo izaći odgovorniji i savesniji iz pandemije.
Za početak da nam kažete kako ste? Kako ste izdržali u karantinu?
Vrlo dobro. Nekako sam se pripremila za to, nisam imala predubeđenje nekog tereta. Pokušala sam da napravim jedan program u svojoj kući. Da uradim neke stvari koje nisam stigla da sredim, biblioteka, frižideri, kuća… Kad napraviš raspored i ravnotežu, onda je sve u redu.
Je l’ Vam nedostajalo nešto? Znamo da uživate u odlasku do pijace…
Ne, ništa mi nije nedostajalo, jer su se prijatelji pokazali sjajno, komšije izvanredno. To su poslovično vaspitani naši Vojvođani i van ovih situacija se pomažu prijatelji, nosimo kolače jedni drugima i tako. I mesna zajednica se javila i oni su mi doneli paket. Dakle, ni u čemu nisam oskudevala, nisam žalila nešto ni za pijacom, jer sam sve imala. Ja sam jako dobro ovo izdržala. I moj sin i ja.
Koliko će i da li će nam uopšte, na nivou celog sveta, ova pandemija promeniti ponašanje u smislu veće odgovornosti prema prirodi i našoj okolini?
Ja mislim da će se ljudi sad malo više zbližiti. Da će se konačno deca i stari malo pogledati u oči. Malo skapirati da život nije samo ulica, kafići… Postoje i neka dublja, lepa osećanja koja treba gajiti. Ja mislim da će se štošta promeniti nakon ove pandemije u odnosu ljudi, morala, sociologije i da je možda, nažalost, i trebalo da dođe takva jedna situacija da se malo suočimo sami sa sobom. I sada kad su nas oslobodili mera, mislim da je sve u našoj glavi. Da više ne treba da očekujemo da neko naredi išta, sad je pitanje svakog čoveka da sam sa sobom odredi taj odnos prema životu. Ja kažem, samo su potrebne pozitivne misli.
Vaš grad, Novi Sad, priprema se za titulu Evropske prestonice kulture, kako Vi na to gledate? Za Novi Sad su i ranije govorili da je oduvek bio prestonica kulture, da li se to održalo i danas?
Jeste, možda u manjoj meri, jer, naravno, sve se menja. Otišli su neki značajni ljudi koji su davali pečat ovom gradu, kao što je Tišma, Antić…veliki ljudi, da ne govorim od Miletića pa nadalje koji su ustanovili tu jednu sjajnu kulturu. Mislim da još uvek postoje ljudi koji znače za ovu kulturu i da Novi Sad ipak ima poseban kulturni dijapazon i da se to još uvek neguje. Ja to osećam i po našoj deci sa kojom sa okružena, koja imaju to osećanje, od najosnovnijeg – da se javljaju, da su pažljivi, što sve jeste kultura. Ona počinje iz škole, naravno. Novi Sad nije imao ni preteranih skandala, ubistava, ni mnogo situacija koje su ružile taj kulturni identitet. Novi Sad je moja matica. Ja, čim sam se penzionisala u Beogradu, sam se vratila. Vratila sam se svojim prijateljima, tu je moja majka sahranjena, tu je sve ono što mi je značajno i pozorište u kojem sam ostavila 23 godine, možda najznačajnijeg perioda mog života.
Šta je ono što je Novi Sad sačuvao u svom kulturnom identitetu ako se osvrnemo na decenije unazad, od kad ste Vi započeli svoju karijeru pa do danas?
Ritam, potpuno je drugi ritam. Novi Sad je uvek imao jedan gospodski ritam. Mladi stvaraju jedan drugi privid gradu i to je dobro, to i jeste na mladima, ali će oni sigurno uneti neku novu dimenziju kulturološkog i kulturnog.
Ja jako verujem da će mladi to da urade.
Kako vidite akciju podele poklona zahvalnosti novosadskim umetnicima, među kojima ste i Vi?
To je lepo, to pokazuje jednu dimenziju kulture koju ovaj grad ima.
Foto: Vladimir Veličković
