Razlog oboljenja leži u domaćinu, a ne u klici
Kada neko govori o bolesti, na primer, da se “prehladio” ili da je zaražen virusom ili bakterijom, često se možemo zapitati: ko je i gde je stvarni začetnik ove bolesti? Je li istina da smo samo žrtve bolesti, nevine žrtve, mislim, a ta bolest je samo loše prokletstvo, vrsta nezasluženog udarca sudbine…?
Pa, razmišljajući dublje, postoji slaganje da se bolest jednostavno ne može shvatiti kao nešto što su stvorili samo spoljašnji uzročnici. To je, pre svega, proces povezan sa našim unutrašnjim svetovima. Kao što su stari odvajkada govorili: Zdrav um u zdravom telu.
Kako bi, inače, moglo biti da su neki ljudi otporni, a neki da nisu otporni na iste patogene?
Možemo, takođe, i reći: Zdrav organizam je u ravnoteži sa svim svojim unutrašnjim i spoljašnjim aspektima – prilagođen svetu koji je izgrađen od fluktuirajuće, ali stabilne “unutrašnje-spoljašnje” povezanosti. Bolesni organizam često izgubi tu vezu, što je rezultira neskladom duha, uma, tela i njegovog okruženja.
Ali, još radikalnije, možemo reći i sledeće: Glavni razlog svih napada na naš integritet posredstvom bolesti leži u onome tko je napadnut, a ne u napadaču. Ili, govoreći o virusima, bakterijama itd. – razlog oboljenja je u domaćinu, a ne u klicama. Lij Paster je to izrazio na samrtnoj postelji: “Klod Bernard je bio u pravu. Klica nije ništa. Okolina je sve.”
Izazov promene
Drugi važan aspekt je činjenica da se mi, kao ljudi, više od bilo kojih drugih bića na Zemlji, suočavamo sa izazovom elementa promene. Bolest se može shvatiti kao evoluciona kriza, gde se zarad napretka moraju donositi nove odluke. Ona je upozoravajući signal i prilika, istovremeno. Pravi odgovor na ovaj signal odlučuje o našem potencijalu za isceljenje.
Rudolf Štajner to postavlja ovako: “Ljudsko je stanje je takvo da neprekidno prelazi iz jedne faze ravnoteže u drugu. Poremećaj te ravnoteže je uvek po cenu određenih elemenata, radi drugih elemenata. Neki se smanjuju, drugi povećavaju i razvijaju se izvan svake mere. Budući da je izvan ravnoteže, pojedinac gubi vezu s univerzalnim silama.”
Uvek je isto: spoljašnji svet se nameće ili previše ili premalo. Stoga spoljašnja “oštećenja” doprinose gubitku unutarnje ravnoteže. Bakterijska infekcija ili bilo šta slično, samo su sekundarne “nezgode”, simptomatski izrazi osnovne bolesti.”
Naravno, ako shvatimo iznenadnu pojavu bolesti kao “krizu” (grčki = odluka) našeg postojanja, onda bolest može biti prekretnica za zdraviji život. U tom smislu, bolest je na izvestan način unapred programirana unutar nas, usled činjenica da ne možemo izbeći promene: u savremenom društvu silno užurbanih promena, problem brze prilagodljivosti i fleksibilnosti ljudskog bića programu neprekidnih promena ne može a da ne stvori spektar raznovrsnih zdravstvenih problema, izazvanih ovim promenama. Ali nikako ne smemo da zaboravimo: „nestabilna ravnoteža“ i „slamanje simetrija“ (Ilya Prigogine, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju) naših psiho-fizioloških stanja su nužni za evoluciju.
Pristupite umu
Dakle, moramo se usredsrediti na drugi nivo razumevanja, naime na „bolest, odnosno na neravnotežu u osnovi“ u nama kako bismo shvatili celokupan kontekst. A taj kontekst prvenstveno leži u svesti, nigde drugde. Ne zaboravimo: potrebno je pažljivo birati svoje osećaje i misli kao i svoje okruženje, ako ne želimo da postanu toksični.
“Čuvajte i negujte ono što vam donosi mir, oslobodite se onoga što vam donosi patnju. Znajte da su sreća (i zdravlje) udaljeni samo jednu misao od nas. ” – Nathan Panwar
“Um je sve. Ono što mislimo da postanemo. “- Buda
Da, istina je, naše razmišljanje glavni je faktor našeg blagostanja. Naš svet, unutrašnji i spoljašnji, možemo da promenimo jednom jedinom mišlju. Ali kako da naučimo da budemo misaoni, “promišljeni”? Razmišljanje je najveći neprijatelj i najprisniji, veličanstveni dobročinitelj u našem životu, istovremeno. Naše misli kontrolišu kuda želimo – ili ne želimo – da idemo, i to u pogledu svega. One su jezgro te fontane koja neprekidno izvire iz našeg unutrašnjeg bića. Hoćemo li im dozvoliti da učestvuju u stvaranju haosa i patnje našeg takozvanog “ljudskog statusa” – ili njegove neverovatne lepote i sklada – u potpunosti je na nama.
Dakle, moramo naučiti da razmišljamo – što znači: misliti promišljajući. Jer nas ranije tome niko nije učio. Neki učitelj, niti roditelj, niti prijatelj… Zato što učitelj toga može biti samo moje unutrašnje ja – nema spoljašnjeg učitelja koji bi nam rekao kako da ispravno mislimo – nema religije, nema knjige, nema trenera, nema sveštenika… Mi smo, zapravo, rođeni da naučimo da mislimo! I to je bio naš izbor!
Normalno, rekli bismo, život nas uči da razmišljamo. Ako smo dovoljno osetljivi, možemo iznutra da osetimo da naše misli često idu u pogrešnom smeru. Čak smo u mogućnosti da osetimo da, tzv. negativne misli – koje dugo negujemo i zadržavamo suviše dugo – spuštaju našu energiju. Da, potpuno je moguće osetiti čak i frekvencije misli. I lako možemo da osetimo kako smo opsesivno angažovani svojim mislima… To predstavlja kvantni skok u kolektivnoj ljudskoj evoluciji: počinjemo da osećamo, da, da fizički osećamo, da li su naše misli i osećanja u skladu – u skladu sa nama samima i svetom oko nas.
Ali čak i više od toga: ako želimo, možemo da koristimo i misli i kao unutrašnje “reči” (sanskritski koren. “Vrit” = “vrtlog”) kako bismo dozvolili mislima da nasi “vortično” povuku duboko u našu svest i iskusimo najveće nivoe slobode koju ljudska bića mogu da postignu. To je ono što, na primer, znači istinska meditacija. A prava meditacija nas uči posebno JEDNOJ važnoj stvari: ne verujte svemu što mislite! Jer, ti nisi tvoja misao – baš kao što nisi ni tvoje telo!
Kako misli učiniti našim prijateljima
Da, misli mogu biti najveći lažljivci, prepredeni zabludni “prijatelji”, najneverovatniji licemeri… Oni doslovno svakodnevno stvaraju bolest. “Boja” i “težina” ljudskih misli neprestano odlučuju o sudbini sveta. Opasnost od misli leži u tome što su nam tako blizu. One se stalno nameću – i to unutar mikro-sekundi. Koliko misli ljudi pomisle jednom danu? Prosečno, 40.000 – 50.000. Uticaj njihove “talasne funkcije” je ogroman. Većina njih predstavlja smeće jer mi – kao što sam pre istakao – nismo naučili da njima upravljamo…
Još jednom: ne verujte svim mislima! Meditacija osnažuje onaj jedan element koji možemo nazvati “tihim svedokom” u nama (na sanskritu “sakshi”). On je taj koji učestvuje u našem razmišljanju i osećanjima i bez napora nas vodi da ispravimo naše pogrešno mentalno i emocionalno ponašanje.
Ne zaboravimo: iza zaglušujuće buke misli skriva se naša sloboda – sloboda prilagođavanja pozitivnog mišljenja pozitivnim osećanjima – kao i umetnost doživljavanja suptilnih, snažnijih nivoa misli – misli koje su progresivno sve bliže našem biću i miru untar nas! Dakle, u izvesnom smislu, mi smo odgovorni za svoje misli! Svakom mišlju utičemo ne samo na naš unutrašnji svet, već i na okolinu, na partnera, porodicu, prijatelje – na svakog i na sve blizu i daleko. Suptilno kvantno polje razmišljanja posvuda zrači mirom ili ratom, zdravljem ili bolešću. Svojim mislima biramo svoju sudbinu…
I opet: Budući da smo stekli kortikalni i neokortikalni mozak kao ljudska bića, drevna mudrost nas podseća na našu urođenu sposobnost da kroz meditaciju zaronimo ispod površinskog nivoa razmišljanja u našu prirodnu unutarnju tišinu i da – izašašvši iz tog stanja – doživimo naše misli i osećanja sa više svesnosti. To je ono što je Buda nazvao “punoća uma” (“sati”) – svesnost o mentalnom “cirkusu”, “zamkama i stupicama” misli, sa nivoa međuprostora između mišljenja i bića.
Reprogramiranje našeg razmišljanja etarskim uljima
Pa, kakve to veze ima sa etarskim uljima? Neverovatna je stvar da nas i mirisi mogu odvesti dublje, u naše sopstveno unutrašnje biće. Mirisi imaju neposredan pristup našem limbičkom sistemu. U njemu se događa puno pred-razmišljanja. Što znači: pre nego što se misao stvori na nivou neokorteksa unutar ljudskog mozga, ona je na izvestan način “uslovljena” starijim moždanim sistemom koji delimo, npr. sa majmunima i drugim životinjama. A budući da je razmišljanje – kao što dobro znamo – tako važan element u našem postojanju kao ljudskih bića, moramo svim prirodnim sredstvima pristupiti tom delu unutar nas koji – sa dubljeg nivoa – sve vreme utiče na naše razmišljanje i osećaje.
Olfaktivna iskustva ili „olfaktoterapija“ etarskim uljima su pokazali da možemo prirodno i spontano reprogramirati svoje mišljenje i osećanja. Miris je prvo i najstarije od naših pet čula. Miris je najstariji “jezik” u svetu života. Uveren sam da se svaki zavisnik koji puši, može, ako želi, rešiti svoje zavisnosti već samo jednostavnom kreativnom upotrebom različitih etarskih ulja – možda skrivenih u maloj vreći u drugom džepu jakne, pored cigareta… Što znači: kad god da poželi cigaretu treba da zgrabi ulje jasmina ili ružino ulje, ulje lavande ili ulje nerolija i da nastavi da udiše njihov miris 2-3 minuta… Zavisnost je i svojevrsna bolest. Dakle, opet, ono što nam treba jeste – drugi pristup. Moramo uvesti element koji nam pomaže da promenimo površinski nivo našeg ljudskog postojanja.
Mirisi to IMAJU. Mogu nas odvesti jako duboko.
Ne treba da zaboravimo: na svom površinskom nivou, prilično smo uslovljena ljudska bića. Na dubljem nivou poprilično smo “svoji” – svako je jedinstven i slobodan izraz života u svim njegovim beskonačnim bojama i lepotama.
Istina je: mirisanje s punom svesnošću čistog mirisa Prirode nekog etarskog ulja, vodi nas dublje, do naše vlastite prirode – daleko od površinskog nivoa. Površinsko razmišljanje je jednostrano lateralno razmišljanje. Zrelom razmišljanju je potrebna vertikalnost – ili još bolje: jednostran (horizontalan) „površinski govor sa samim sobom“ treba okomito povezivanje „komunikacijom“ sa našim najdubljim bićem. Neverovatno je, ali mirisi iz srca Prirode kakve nalazimo u etarskim uljima mogu da pokrenu taj “razgovor” u nama, tu dubinu u nama. A to nam također može pomoći da se oslobodimo i ropstva matrice kondicioniranja koje potiče iz okruženja, a kojem smo izloženi 24 sata dnevno. I, pre svega, etarska ulja, a posebno olfaktivno iskustvo s njima, često daju upravo onu energiju koja nam je potrebna da bismo se oslobodili negativnih misli i emocija.
“Etarska ulja su generatori frekvencije. U svojoj sposobnosti da služe kao fotonski blokovi energije, energiziraju mozak i celo telo brojnim molekulama bogatim elektronima. Istraživanja su pokazala da svako etarsko ulje sadrži određenu bio-električnu frekvenciju koja prilikom udisanja putuje do sekundarnih neurona u olfaktornoj kvržici, koja šalje impulse u limbički sistem i njušni čulni centar u bazi mozga. Zatim prolaze između hipofize i pinealne žlezde i idu do amigdale koja je centar za sećanja za strah i traumu. ” – Centar za alternativnu medicinu
Pomoć aromaterapije
Etarska ulja mogu spontano da reprogramiraju mozak. Reakcija borbe i bega amigdale u limbičkom sistemu se amortizuje. Bol i strah se ponavljaju. A trenutci lakoće ponovo se pojavljuju u situaciji bolesti.
Zaista možemo reći: Aromaterapija je predivan način da sebi pomognemo u našoj neprekidnoj potrebi da reprogramiramo sebe, svoj um. Takođe možemo reći: da pronađemo svoju najdublju slobodu za stalno promenjiv, vrlo ličan, vrlo radostan, vrlo evolucionaran „program“ koji svakodnevno sami definišemo i koji je – istovremeno – upisan u svako ljudsko biće milošću inteligencija Svemira.
Ostavljam vas sa ovim prekrasnim i nadahnjujućim tekstom…
“Rana sećanja dolaze umotana u toplinu. Lepota nečeg nevidljivog ispunjava moje telo i čini me srećnim što sam živ. Desilo se tako da sam prvi puta došao u kontakt sa ružom osetivši njen miris, na početku leta, kada grmovi ruže cvetaju punim cvatom. U tom trenutku nisam video njen oblik, ne još … u meni se probudilo nešto drugo – golema čežnja koja mi je ispunila srce.
Znate li da su esencije biljaka poput nežnih dodira krila anđela? Na vama je samo da se okrenete ili ne okrenete, da bi videli njihovu lepotu.
U sebi nosim mnoge mirise – karanfilića, mirte, tamjana, cveta pomorandže, ruže – i toliko mnogih drugih. To su moji prijatelji, a pomoći će i vama ako im otvorite svoje srce.
Ponekad, kada prelazim rukama preko mnogih mirisa koji su sada tu, pored mene, osećam kako ruža ponovno cveta u odajama mog sećanja.
Molim se da nikad ne zaboravim, sve dok me čežnja u srcu konačno ne dovede, licem u lice, sa Svevišnjim…
Jer vidite, skrivena ruka isceljenja koja donosi olakšanje od bolova ovog sveta, dolazi iz sveta izvan ovog. Dolazi kao miris na vetrovima duše. “
– David La Chapelle, Kretanje plimama promena, str. 163-65
Tekst: Dr Malte Hozzel
Pripemio: Branko Čičić
Foto: Unsplash
