Borba za ženska ljudska prava i ostvarivanje rodne ravnopravnosti traje punih 113 godina. Istina je da žene danas imaju daleko bolji status nego ranije, ali novi podaci pokazuju da je diskriminacija žena i dalje prisutna na raznim poljima, i da imamo još mnogo prostora za napredak.
Studija koju su sprovele Ujedinjene nacije, objavljena krajem prošle godine, otkrila je da se rodni disparitet pogoršava, suočeni sa globalnim krizama poput pandemije kovid-19, ratnih sukoba i klimatskih promena, zajedno sa negativnim reakcijama na prava žena i njihovo seksualno i reproduktivno zdravlje.
Ostvarivanje pune rodne ravnopravnosti do 2030. godine jedan je od 17 ciljeva održivog razvoja (Sustainable Development Goals). Podaci pokazuju da se status žena pogoršao posle globalne krize i pod tim se misli na prihode, bezbednost, edukaciju i zdravlje žena.
Bez brze reakcije, pravni sistemi koji ne zabranjuju nasilje nad ženama, niti štite njihova prava u braku i porodici, nastaviće da postoje i za generacije koje tek dolaze. Izveštaj UN upozorava da će svetu, prema trenutnoj stopi napretka, biti potrebno i oko 300 godina da se poboljša pravna zaštita žena i uklone diskriminišući zakoni.
Stručnjaci procenjuju da će proći još 140 godina dok žene ne budu jednako zastupljene na rukovodećim pozicijama kao muškarci, a 40 godina da se isto to desi u parlamentu.
Pročitaj i: Sada je 2023. godina a u većini profesija i dalje postoje razlike u platama žena i muškaraca – šta je razlog tome?
Izveštaj takođe sugeriše da otprilike 383 miliona žena i devojčica žive u ekstremnom siromaštvu, u poređenju sa 363 miliona dečaka. Ako se ovi trendovi nastave, još više žena u podsaharskoj Africi do 2030. živeće u većem siromaštvu nego što je to danas slučaj.
Zastrašujuća je činjenica da su žene globalno izgubile oko 800 milijardi dolara prihoda zbog pandemije.
Univerzalno obrazovanje za devojčice pomoglo bi u jačanju rodne ravnopravnosti, iako ono samo po sebi nije dovoljno. Svaka dodatna godina školovanja može povećati buduću zaradu devojčica do 20 odsto, sa daljim uticajem na smanjenje siromaštva, bolje zdravlje majki, nižu smrtnost dece, veću prevenciju HIV-a i smanjenje nasilja nad ženama, navodi se u izveštaju UN.
Novi podaci pokazuju da se sam pristup žena poslovima, uslovi zapošljavanja i uporni jaz u platama jedva poboljšao u svetu za proteklih 20 godina. Skoro svaka četvrta žena ne može da nađe posao, u poređenju sa 16,6 odsto muškaraca, saopštila je Međunarodna organizacija rada (ILO).
Podaci Agencije Ujedinjenih nacija kažu da 15 odsto radno sposobnih žena u svetu bi želelo da radi, ali nemaju posao, u poređenju sa 10,5 odsto muškaraca, dok je nivo nezaposlenosti veoma sličan za oba pola.
ILO ističe da su žene i dalje previše zastupljene u mnogim ranjivim sektorima, što umnogome utiče na njihovu zaradu. Na globalnom nivou, na svaki dolar prihoda od rada koji muškarci zarade, žene su zarađivale samo 51 cent.
Foto: Giacomo Ferroni on Unsplash
