Pritisnite enter da počnete pretragu.

Topli okeani pretnja za planetu: Grenland se topi sedam puta brže nego 1992.

Naučnici odavno znaju da visoke temperature doprinose otapanju ledenih površina na Grenlandu.

Novo istraživanje otkrilo je novu pretnju za Grenland: tople okeanske vode koje se kreću ispod ogromnih glečera pojačavaju i ubrzavaju njihovo otapanje.

Otkriće je objavljeno u ponedeljak u časopisu “Nature Geoscience” nakon istraživanja jednog od mnogih “ledenih jezika” na području glečera Nioghalvfjerdsfjorden na severoistoku Grenlanda.

Ledeni jezik je led koji lebdi na vodi bez da se odvojio od leda na kopnu. Ogromni jezik koji su naučnici proučavali dug je gotovo 80 kilometara.

Istraživanje je otkrilo podvodnu struju široku skoro dva kilometra u kojoj je toplija voda iz Atlantika mogla da teče direktno prema glečeru donoseći ogromne količine toplote u kontakt s ledom što je ubrzalo otapanje glečera.

Naučnici su otkrili sličnu struju u blizini drugog grenlandskog glečera gde se ogromni ledeni jezik odlomio i krenuo prema okeanu, prenosi CNN.

Šta topliji okeani znače za planetu?

Otapanje ogromnih količina leda na Grenlandu trenutno je najveći pojedinačni pokretač globalnog porasta nivoa mora. Prema studiji objavljenoj u decembru u časopisu “Nature” grenlandska ledena ploča sad se otapa sedam puta brže nego 1992.

Ta ledena ploča ima dovoljno vode da povisi nivo mora više od sedam metara.

Na većem delu Arktika prošlog leta zabeležene su rekordne temperature što je izazvalo otapanje 11 milijardi tona ledene površine Grenlanda u samo jednom danu, upozorili su naučnici.

Samo u julu grenlandska ledena ploča ostala je bez 197 milijardi tona leda, što je ekvivalent otprilike 80 olimpijskih bazena“, kaže Rut Motram, klimatska naučnica sa Danskog meteorološkog instituta.

I temeprature voda srušile su sve rekorde u 2019. Prema studiji objavljenoj u časopisu “Advances in Atmospheric Sciences” temperatura okeana prošle godine bila je 0,075 stepena Celzijusa iznad proseka za period 1981 – 2010.

Toplota koju danas apsorbuju svetski okeani proizvelo bi otprilike pet atomskih bombi koje su bačene na Hirošimu pod uslovom da su bacane svake sekunde u proteklih 25 godina.

Topliji okeani utiču i na morski život i mogli bi rezultirati padom ulova u delovima sveta u kojima je riba glavni izvor hrane.

Pročitajte i: Fotografija koja o globalnom zagrevanju govori više od 1.000 reči

Foto: Profimedia

Budi deo Viber Original zajednice

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *