Pre samo nekoliko nedelja GameStop je bio obična američka kompanija – lanac prodavnica video igara za računare i konzole. Bili su u lošoj poslovnoj situaciji, ali to je bilo očekivano jer sada su prodavnice igara u sličnoj su poziciji kao videoteke pre 20 godina. Pandemija Covid-19 dodatno je narušila njihovu poziciju i prisilila ih da zatvore niz prodavnica prošle godine.
To ih je učinilo atraktivnom metom za “berzanske zelenaše” sa Volstrita, odnosno fondove koji kroz short-selling (šortovanje) stiču profit na berzi tako što se klade na pad akcija.
Kako je došlo do “katastrofe” na Volstritu?
Volstrit se kladio na propast GameStop-a, a onda se dogodilo nešto vrlo, vrlo neobično.
Cena akcija GameStop-a je nastavila da raste: za 57 odsto idući dan, pa za 27 odsto dan kasnije, pa opet za 51 odsto u jednom danu iduće nedelje. Rast je na kraju postao eksponencijalan i brzo je postalo jasno da to nema veze s poslovanjem i poslovnim izgledima kompanije.
Akcije GameStop-a skočile su, naime, zahvaljujući udruženim malim investitorima sa Reddit-ovog foruma WallStreetBets. Mali investitori su pokrenuli gerilsko-berzansku akcija, s jedne strane motivisani željom za brzim profitom, a s druge strane za nanošenjem gubitaka beskrupuloznim fondovima sa Volstrita.
Ekipa sa Reddit-a masovno kupovala akcije GameStop-a
Forum sa Reddit-a, naime, prati trendove na berzama i preporučuje opcije za kupovinu akcija. Kada su shvatili da su investicioni fondovi i drugi veliki igrači sa Volstrita uložili u šortovanje GameStop-a u ukupnom iznosu većem od 100 odsto njegovih akcija, videli su rizičnu, ali sjajnu priliku.
Kako funkcioniše šortovanje?
Investitori koji veruju da će neke akcije početi ili nastaviti da gube na vrednosti mogu se kladiti na njen pad tako što će je “pozajmiti” od brokera, uz obavezu da će mu je u nekom dogovorenom roku vratiti, uz proviziju. No, čim ih dobiju od brokera, prodaju ih na berzi po aktuelnoj ceni.
Kada dođe vreme da je vrate, ponovo je kupe na berzi kako bi ispunili dogovor i “vratili pozajmicu”. Ako je jedna akcija, na primer, koštala 10 $ kad je ulagač proda, a zatim pala na 5 $ u trenutku kad je mora opet kupiti i vratiti, to znači da je ulagač ostvario profit od 5 $ na toj akciji – minus provizija brokeru koja obično raste vremenom, poput kamata.
To, naravno, sa sobom nosi rizik. Ako akcija, nasuprot predviđanju ulagača, u međuvremenu poraste na 15 $, on će u stvari izgubiti 5 $. A ako nastavi da raste, fondovi moraju da je se reše, odnosno da je ponovo kupe i vrate vlasniku što pre kako bi gubitak bio što manji.
Vukovi sa Volstrita upali u zamku
Šortseleri su upali u zamku koju im je ekipa s Reddit-a, masovno kupujući i zadržavajući deonice GameStop-a pomoću aplikacija kao što je Robinhood, postavila. Akcije su zbog masovne kupovine počele naglo da rastu. A budući da je ekipa s Volstrita kolektivno pozajmila više od 100 odsto akcija GameStop-a, a mali investitori koji su ih sada kupili ne nameravaju da ih prodaju, akcije GameStop-a odjednom su postale tražena i teško dostupna roba na berzama. A to je, naravno, u skladu s elementarnim zakonom ponude i potražnje, dovelo do još eksplozivnijeg rasta.
Drugim rečima, pokušaji investicionih fondova, koji su hteli da profitiraju na mahinacijama koje bi uništile kompaniju, da se reše akcija koje su im postale izvor gubitaka, samo su doveli do još većeg rasta tih akcija i još većih gubitaka za njih. I dok je profit kroz šorting ograničen, budući da vrednost akcije ne može pasti ispod nule, gubitak u slučaju rasta akcija teoretski je neograničen.
Prema pisanju NewYork Times-a, cena akcija GameStop-a skočila je za vrtoglavih 1700 odsto od decmbra, a vrednost kompanije je za samo nekoliko dana sa dve porasla na 24 milijarde.
Izvor: Index
Foto: Patrick Weissenberger / Unsplash
