Više od 280 slonova je umrlo u Bocvani, a zvaničnici i dalje pokušavaju da otkriju uzrok. Neobično ponašanje pred smrt sugeriše naučnicima da se ne radi o uobičajenim krivcima koji izazivaju bolesti koje pogađaju divlje slonove, poput tuberkuloze. Slonovima ne nedostaju kljove, što isključuje lovce na slonovaču.
Ipak, broj smrtnih slučajeva slonova raste. Vladini zvaničnici kažu da je potvrđena smrt 281 slona od marta 2020. godine; nevladine organizacije koje se bave očuvanjem prirode tvrde da je broj još veći.
Prema mišljenju veterinara i stručnjaka za divlje životinje sa kojima je razgovarao National Geographic, smatraju da su mogući uzroci smrti: toksične bakterije u vodi koju piju, trovanje antraksom, trovanje od strane ljudi, virusna infekcija koju prenose glodari ili patogeni mikrob. Takođe, uzrok smrti može da bude i kombinacija nekih od ovih uzroka.
Vlada Bocvane, koja istražuje misteriozne smrti ovih životinja, na konferenciji za novinare održanoj 10. jula, objavila je da ima preliminarne rezultate laboratorisjkih testova, ali ne može još uvek da ih podeli sa javnošću dok ne dobiju konačne odgovore.
Pročitajte i: Za dva meseca u Bocvani umrlo preko 350 slonova, sumnja se na misterioznu bolest
Stručnjaci kažu da je, za dobijanje validnog rezultata, potrebno reagovati odmah nakon što slon umre – uraditi obdukciju i uzeti uzorke vode i zemljišta, a to je veliki izazov kada je reč o ovom udaljenom kraju gde telo slona možda danima neće biti pronađeno. U tom periodu sunčevi zraci učiniće da telo počne da se raspada i tako uništiti ključne dokaze.
Mogući uzroci smrti slonova u Bocvani:
Glad ili dehidratacija
“Malo je verovatno da su životinje umrle jer su bile gladne ili žedne, jer su umiranja počela pre perioda suša, dok su vodotoci još uvek bili puni, a područje u kom žive bogato je šumama“, kaže Erik Verin, veterinar i konsultant za divlje životinje u Bocvani.
Toksini u vodi
Cijanobakterije – plavozelene alge – mogu biti smrtonosne, a mnogi slonovi su pronađeni u blizini vodopada ili bara. Međutim, slonovi uglavnom piju iz sredine vodene površine – a ne sa ivica na kojima se nakupljaju cijanobakterije.
Moguće je da su slonovi u Bocvani bili bolesni od nečeg drugog, možda od groznice, pa su žudeli za vodom i onda umrli ubrzo nakon što bi je popili ili pokušali da popiju.
Antraks
Iznenadna smrt slonova nakon pokazivanja neuroloških simptoma – poput hodanja u krug, što su naveli očevici – ukazuje na to da je trovanje antraksom postoji kao mogućnost.
Bakterija koja izaziva ovu zaraznu bolest javlja se u tlu. Slonovi su mogli da se zaraze udisanjem ili gutanjem delova zagađenog tla, biljaka ili čak vode.
Bocvansko odeljenje za divlje životinje i nacionalne parkove kaže da je otklonilo antraks kao mogućnost.
Južnoafrički veterinar Majkl Kok, koji je tokom 1990-ih radio na slučajevima antraksa u ovoj regiji, rekao je da će naučnici morati da uzmu uzorke krvi kod životinja u roku od nekoliko sati nakon što životinja umre.
Pod mikroskopom, mikrobi antraksa imaju karakterističan oblik, kaže Kok, ali kada telo počne da propada, počinju da se javljaju i druge bakterije, što identifikaciju antraksa čini izuzetno izazovnom. Ako antraks ubija slonove, biće veliki izazov da se otkloni, dodaje on. Da biste sprečili da se širi, potrebno je što pre spaliti leševe – što zahteva tone drva.
Trovanje
Da li je lokalno stanovništvo, koje živi u blizini ovih životinja, trovalo slonove u znak odmazde jer im jedu useve povrća, naročito kupusa?
Kada se koristi otrov – obično cijanid – smrtni slučajevi se grupišu na jedno područje, što je ovde slučaj. Međutim, cijanid dugo ostaje u telu nakon smrti, a nema dokaza da su se druge životinje – koje se hrane leševima slonova, poput hijena, šakala i supova, takođe otrovali.
Ostali otrovi, poput natrijum fluoroacetata, koji se ponekad koriste kao pesticidi i brže se razgrađuju, mogli bi biti osumnjičeni. Da bi to potvrdili, kaže Kok, naučnici bi morali da pregledaju jetre umrlih životinja.
Virus encefalomiokarditisa
“Iznenadna smrt kojoj su prethodili neurološki simptomi bila bi u skladu sa ovim virusom koji prenose glodari, a koji izaziva prestanak rada srca. Virus se izlučuje kroz izmet glodara, pa slonovi rizikuju da pojedu kontaminiranu travu“, kaže južnoafrički veterinar za divlje životinje Roj Bengis.
Više od 60 slonova u Nacionalnom parku Kruger umrlo je na ovaj način tokom ranih 1990-ih. To se dogodilo nakon prve vlažne godine posle jake suše – dakle uslovi su bili slični onima u Bocvani – kada je populacija glodara oko poznatog parka Južne Afrike eksplodirala, kaže Bengis, koji je u to vreme bio šef državne veterinarske službe u Krugeru.
Međutim, nije bilo izveštaja o neuobičajeno velikom broju glodara u predelima gde su uginuli slonovi Bocvane.
Mikrobi ubice
Bakterije i virusi koji ranije nisu bili smrtonosni za određene vrste mogu da se razviju u ubice – kao što je bio slučaj sa novim koronavirusom, SARS-CoV-2, koji je verovatno nastao kod slepih miševa.
Mnogi koronavirusi se javljaju kod životinja, ali nema dokaza da COVID-19 stoji iza ove smrti slonova ili da se kod njih uopšte pojavljuje, kaže Kok.
Iznenadne ili ekstremne promene vremena, okoline ili domaćina mikroba mogu pokrenuti promene u bakterijama ili virusima, čineći ih smrtonosnim.
“Moramo da budemo otvoreni za sve“, kaže veterinar Verin. Napominje da bi druga mogućnost mogli biti virusi koje prenose artropodi poput krpelja ili komaraca koji nikada ranije nisu dijagnostikovani kod divljih slonova. Možda su nedavne obilne kiše u tom području, posle godina suše, “pripremile teren”, za epidemiju, kaže on.
Mnogostruki faktori, uključujući klimatske promene, mogli bi da doprinesu takvim umiranjima. “Bolest je često pokazatelj osnovnog, većeg problema“, kaže Verin, dodajući da otkrivanjem onoga šta ubija slonove Bocvane “može pomoći u proceni zdravlja ekosistema”, piše Nacionalna geografija.
Foto: Profimedia
