Čitanje nije korisno samo da biste naučili nešto novo – sjajno je i za vaše moždane funkcije.
Dr Mark Meklaflin, neurohirurg, kaže da je čitanje knjiga promenilo njegov život i to ne samo zato što je naučio kako da se izbori sa nekim situacijama, već je pomoglo da mu se mozak bolje razvije.
– Nije mi se desilo tokom neke izazovne operacije. Naprotiv, desilo se u tihoj sobi kod kuće, pod blagim svetlom jedne lampe. Počeo sam da čitam knjige – priča on i nastavlja:
– Kao klinac, pa čak i tokom školovanja, retko sam čitao knjige koje mi nisu bile neophodne za studije. Nisam imao strpljenja. Čitanje bilo čega što nema veze sa medicinom delovalo mi je kao gubljenje vremena.
Mark otkriva da mu se mišljenje promenilo sredinom njegovih tridesetih godina, jer ga medicina nije pripremila na to kako da vodi mali biznis, te je morao da brzo nauči sam.
– Učio sam o menadžmentu, planiranju, ljudskim resursima, računovodstvu i liderstvu. A knjiga koja je predstavljala prekretnicu bila je “Good to Great” od Džima Kolinsa. Nakon toga sam pročitao i “The Tipping Point” Malkolma Gladvela, koju smatram jednom od najboljih knjiga o marketingu svih vremena.
10 knjiga koje bi svi trebalo da pročitaju
Nakon tih knjiga prešao je na biografije i fikciju i tako se rešio ograničenja koje je imao, da mora da čita samo ono što ima neku direktnu upotrebnu vrednost. I tada je došao do važnih zaključaka.
– Shvatio sam da knjige za mene rade mnogo toga dobrog, mnogo više od samog usađivanja znanja u mozak – veoma su mi poboljšale komunikacione veštine. Počeo sam pažljivije da slušam na sastancima sa pacijentima i poslovnim saradnicima, lakše sam artikulisao svoje misli i brže davao odgovore.
Naravno, budući da mu je mozak “struka”, Dr Meklaflina je zanimalo kako je to čitanje uticalo na njega na neurološkom nivou. Osim što je uticalo na proces razmišljanja, da li mu je izmenilo i anatomiju mozga. I istraživanje je jasno pokazalo – čitanje zapravo menja mozak.
Tokom ovog istraživanja koje je omogućio napredak tehnologije za skeniranje, studenti su čitali roman “Pompeii”, triler iz 2003. baziran na erupciji Vezuva u antičkim vremenima, tokom devet noći zaredom. Magnetna rezonanca urađena jutro nakon toga pokazala je povećanu povezanost u levom temporalnom režnju, delu mozga koji je povezan sa usvajanjem jezika.
Neverovatno je što je ovo bilo očigledno čak iako subjekti istraživanja tokom skeniranja nisu čitali.
Prema rečima Gregorija Bernsa, neurologa koji je vodio istraživanje, ova jača povezanost podseća na “mišićnu memoriju”. I zamislite koliko to postane jače ako čitate svake noći!
Još jedna analiza magnetne rezonance, koju je sproveo Rejmond Mar, psiholog sa York Univerziteta u Kanadi, pokazala je značajno preklapanje veza u mozgu između delova zaduženih za razumevanje priča i onih koji služe za shvatanje misli i osećanja drugih, odnosno osnova empatije.
Očigledno, čitanjem fikcije postajemo bolji u odnosima sa stvarnim ljudima, posebno kada je reč o nekim izazovnim situacijama.
Autor: Original
Foto: Profimedia
