Centralne banke u svetu ubrzavaju svoje aktivnosti na uvođenju digitalnih valuta. One to rade kako bi odgovorile na ubrzanu digitalizaciju i pojavu kriptovaluta, pri čemu većina već sprovodi neke aktivnosti u tom području.
Banka za međunarodna poravnanja (BIS) početkom godine objavila je istraživanje prema kojem 86 odsto od 65 ispitanih centralnih banaka kaže kako sprovodi neke aktivnosti na razvoju digitalne valute centralne banke, bilo da je reč o istraživanju, izradi koncepta ili razvoju pilot projekta. Gotovo 15 odsto njih već ide u smeru pilot projekta.
Nedavno je Evropska centralna banka (ECB) objavila da, uzimajući u obzir ubrzanu digitalizaciju, promene u načinima plaćanja i pojavu kriptovaluta, istražuje mogućnost izdavanja digitalnog evra, kao dodatka uz gotovinu i rešenja za plaćanja koja pruža privatni sektor.
Nakon javnih konsultacija koje su završene sredinom januara, ECB će sada razmotriti treba li da započne sredinom godine projekat uspostave digitalnog evra, piše Seebiz.
Takav projekat adresirao bi ključna dizajnerska i tehnička pitanja te dao ECB potreban alat da bude spremna da izda digitalnu valutu kad odluka o tome bude donesena.
Zamenik guvernera Italijanske centralne banke Pjero Cilopone kazao je u petak za CNBC da pojačani fokus centralnih banaka na digitalnu valutu proizlazi iz opšteg odmaka ljudi od gotovine, dodajući da bi to “moglo potkopati jednu od temeljnih funkcija centralnih banaka” – izdavanje novca.
“U okruženju u kom gotovinu sve manje koriste i potrošači i trgovci, jer se celi ekosistem kreće prema digitalizaciji, želimo zameniti funkcionalnost gotovine nečim digitalnim, ali da konceptualno bude što je moguće bliže gotovini“, izjavio je Cipolone.
Benoa Ker, nekadašnji član ECB, a sada na čelu BIS inovacijskog haba, kaže kako bi o digitalnoj valuti centralnih banaka trebalo razmišljati kao o jednoj vrsti novca koji centralne banke izdaju da bi se prilagodile novoj, savremenoj infrastrukturi.
Ipak, sve slabije korišćenje gotovine nije jedini razlog zašto se centralne banke kreću u smeru digitalne valute.
Direktor u konsultantskoj firmi Eksante Data za područje azijsko-pacifičke regije Grant Vilson kazao je za CNBC da se znatan deo istraživanja vezanih za digitalni novac u centralnim bankama intenzivirao nakon što se Fejsbuk uključio u projekat Libra, koji po njegovim rečima ima potencijal da izazove sistemske implikacije na finansijski sistem. On smatra da su u tom trenutku centralni bankari počeli shvatati da im preti opasnost te zaključili “ako ih ne možemo pobediti, priključimo im se”.
Inače, digitalne valute centralnih banaka koristile bi pogodnosti od iste tehnologije koju koriste i privatne kriptovalute, omogućavale bi brzo plaćanje, brža namirenja i niže transakcijske troškove, pogotovo prilikom prekograničnih plaćanja.
Takođe, smatraju stručnjaci, one bi osigurale finansijsku uključivost, prodirući do delova stanovništva koji nemaju bankovne račune. No, nasuprot privatnim kriptovalutama, digitalni novac centralnih banaka bio bi centralizovan i svaka jedinica digitalne valute bi imala istu vrednost kao novčana jedinica.
Zasad još nema konsenzusa oko načina na koji bi se digitalni novac centralnih banaka izdavao. Istražuju se dva oblika – veleprodajni (koji bi izdavale samo finansijske institucije za svoju finansijsku infrastrukturu) ili maloprodajni, u kom bi digitalna valuta bila raspoloživa za opštu javnost. No, odlučivanje o tome još nije na redu, jer je zasad sve tek u ranoj fazi razmatranja tehničkih zahteva kako bi takve valute uopšte postale operativne.
Foto: Dmitry Demidko / Unsplash
