Domaći turizam svuda u svetu doživljava ekspanziju i u mnogim državama postao je prekomeran. Ako vam je dosadno da gledate fotografije ljudi koji se svi do jednog fotografišu na istim destinacijama, skoro i na istim mestima, razlog tome je jednostavan: nemogućnost putovanja u nekadašnje turističke Meke širom sveta.
Pandemija virusa korona nije ravnomerno “zakačila” ceo sektor turizma. Trpe najviše međunarodna putovanja, a domaći turizam koji nije svuda baš bio prvi izbor turista, sada je zagušen, odnosno – neodrživ. To je poznati sindrom prekomernog turizma (overtourism).
Da će putovanja u matičnim zemljama biti popularnija od putovanja u inostranstvo je u skladu sa predviđanjima s početka pandemije, ali retko ko je očekivao da će turisti stajati jedni drugima na glavi, piše portal Daljine.
Svi na istim destinacijama
U Srbiji vam Golubačka tvrđava iskače iz frižidera, planina Tara iz ormana. O Zlatiboru, Vrnjačkoj Banji i Sokobanji ne treba trošiti reči, jer stiče se utisak da su svi tamo već bili, ili se tamo trenutno nalaze ili tek planiraju da putuju i posete klasične srpske turističke destinacije.
Ovakav utisak vas ne vara, jer slično ili isto je i u drugim državama čijim je građanima otežano putovanje u doba pandemije Covid-19, ili zbog opreza ne žele da putuju u druge države. Istina je jedna: domaće destinacije su pretrpane. Ova prekomernost utiče i na porast cena u domaćem turizmu i to po najjednostavnijoj ekonomskoj logici.
“Došlo je do naglog pada potražnje za međunarodnim putovanjima ovog leta zbog straha od otkaza, prenosa bolesti i karantinskih mera po povratku. Očekuje se da će međunarodni odlasci iz evropskih zemalja G7 pasti za 40 odsto u 2020. godini. To je znatno oštriji pad od domaćih putovanja gde se očekuje pad od 25 odsto. Ova razlika ukazuje na to da se mnogi potencijalni međunarodni putnici sada odlučuju da putuju domaćim trasama”, kaže Ralf Holister, analitičar putovanja i turizma.
Ovo potvrđuje podatak i da je u Srbiji u prvih šest meseci 2020. godine boravilo 53 odsto manje turista nego lane, a šteta se procenjuje na milijardu evra. Svi ti strani turisti su možda na destinacijama u svojim matičnim državama. Isto tako, evropski turizam se sporo oporavlja.
U Velikoj Britaniji je situacija slična kao i u Srbiji, pre svega zbog nemogućnosti posećivanja globalnih turističkih destinacija.
“Glavni problem ovog trenda je što domaća putovanja nude manje izbora, pa svi jednostavno idu na iste destinacije. Ova situacija se trenutno dešava u Velikoj Britaniji na lokacijama kao što su Kornvol i Snoudonija”, zaključuje Holister.
Šta je prekomerni turizam (overtourism)
Ukratko rečeno, prekomerni turizam se dešava kada na određenoj destinaciji ima previše posetilaca. “Previše turista” je, naravno, subjektivni pojam, ali ga na svakoj destinaciji definišu lokalni stanovnici, domaćini, vlasnici preduzeća i turisti.
Kada cene zakupa nekretnina toliko porastu da lokalno stanovništvo ne može da sebi priušti iznajmljivanje stana – to je jedna od posledica prekomernog turizma.
Kada lokalne puteve zaglave vozila turista, to je takođe prekomerni turizam. Kada se divlje životinje uplaše, kada turisti ne mogu da vide orijentire zbog gužve, kada osetljivo prirodno okruženje postane degradirano što masovnom gradnjom što bacanjem đubreta – sve su to znakovi prekomernog turizma.
Zbog čega se dešava prekomernost u turizmu
Turistička industrija, kao i mnoge druge, fokusira se gotovo isključivo na sopstveni rast, sa malo ili nimalo zabrinutosti uticaj na okolinu.
Nakon decenija praktično nekontrolisanog rasta, u vremenu pre pandemije prešao je crvene linije: u mnogim destinacijama turizam sada stvara više problema nego koristi. Ova pojava se može iskazati u više oblika, ali prekomernost nije (bila) odlika samo velikih gradova. Sve veći problem nastaje u nacionalnim parkovima i uopšte rečeno “prirodi”.
Mnogi su u istom sosu
Velika Britanija, poput Srbije, trpi ograničenja putovanja zbog epidemiološke situacije u zemlji, te su putovanja van matične zemlje ograničena ili nemoguća.
Slično je i u susednoj Rumuniji gde se ljudi tiskaju da posete najviši vrh Moldovjanu i da vide druge domaće destinacije.
Kada se pogleda sa ove distance, turizam je do pre samo koji mesec bio na vrhuncu, ali je istovremeno pucao po šavovima zbog problema prekomernog turizma. Tada se govorilo o održivosti turizma i putovanja i o životnoj sredini.
Klasičan turizam možda ima jedan veći problem, a to je nekreativnost. Ukoliko se pandemija virusa korona nastavi još mnogo meseci, a možda i godina, turizam će mu se definitivno prilagoditi. Međutim, kako će izgledati to još niko sa sigurnošću ne može reći.
Foto: Profimedia
