Više od 30.000 zemljotresa pogodilo je Antarktik od kraja avgusta, prema Univerzitetu u Čileu, što predstavlja skok seizmičkih aktivnosti koji intrigira naučnike koji proučavaju daleki, snežni kontinent.
Naučnici čileanskog univerzitetskog Nacionalnog seizmološkog centra kažu da su mali zemljotresi i jedan snažniji jačine 6 registrovani u tesnacu Bransfield, stotinak kilometara širokom prolazu između ostrva Južni Shetland i poluostrva Antarktik.
Nekoliko tektonskih ploča i mikroploča dodiruju se u tesnacu što rezultira čestim potresima, ali protekla tri meseca bila su neuobičajena, objavio je centar.
“Većina seizmičkih aktivnosti koncentrisana je na početku niza, uglavnom tokom septembra, s više od 1.000 zemljotresa dnevno”, objavio je centar.
Potresi su postali toliko česti da se sam tesnac, koji se nekada širio tempom od 7 ili 8 milimetara godišnje sada širi 15 centimetara godišnje.
“Radi se o 20-strukom povećanju, što sugeriše da se upravo ovog minuta Južna šetlandska ostrva odvajaju brže od Antarktičkog poluostrva”, kaže direktor centra Sergio Barrientos.
Poluostrvo je jedno od mesta na Zemlji koja se najbrže zagrevaju i naučnici pomno prate uticaj klimatskih promena na njegove glečere i sante leda.
Ipak, klimatski naučnik Raul Cordero sa Univerziteta Santiago kaže da nije jasno kako potresi utiču na led u tom području.
“Nema dokaza da ova vrsta seizmičkih aktivnosti ima značajniji uticaj na stabilnost polarnog ledenog poklopca”, dodaje Cordero.
Foto: Derek Oyen on Unsplash
