Nisu retki primeri da se neko ko je imao sjajne ocene kao student vrtoglavo bori sa izazovima na poslu, ili da neko ko je dao sve ispite u roku nije zadovoljan kako se stvari odvijaju u radnom okruženju.
Često se srećemo sa činjenicom da svršeni studenti sa najboljim ocenama i dostignućima imaju poteškoća kada studentsku klupu zamene radnim prostorom. Postoje razlozi zašto je to tako, ali i načini kako da se uhvatite u koštac sa velikim promenama koje zaposlenje nosi sa sobom i prevaziđete ih. O svemu tome pisali su stručnjaci sa portala Infostud, najveće platforme za zapošljavanje u Srbiji.
Vaš put napredovanja nije uvek jasan
Sigurno se sećate perioda kada ste završili prvu godinu i upisali drugu, i potom taj proces ponavljali iz godine u godinu završavajući tako fakultet. Navikli smo da odrastamo u sistemu u kojem su ocene pokazatelji našeg uspeha gde su svi učeni da rade istim tempom. Izlazak na tržište rada i zaposlenje je potpuno novo iskustvo gde važe drugačija pravila igre. Ponekad ćete se kretati istom dinamikom kao i vaše kolege, posebno u velikim kompanijama gde je jasno definisana korporativna hijerarhija, ali najčešće će svaki zaposleni ponaosob startovati sa nešto drugačije polazne tačke i ići svojim tempom. Uvid da vaš kolega istog ranga dobije unapređenje može da znači da u tom krugu nema mesta i za vas, što ukazuje da ne postoji ustaljeni obrazac za napredovanje.
Ova realnost lako može da poljulja samopouzdanje i bude uzrok pada motivacije pogotovo ako imate utisak da tapkate u mestu ili da drugi mnogo brže napreduju od vas. Kako to uspešno da prebrodite? Ključno je da izdvojite vreme i posvećeno postavite sopstvene ciljeve i pratite njihov progres. Postavljajte sebi otvorena pitanja o poslu koji radite, karijernom razvoju i prioritetima, razmatrajući sve moguće opcije. Razgovarajte sa drugim ljudima i učite iz njihovih iskustava, identifikujući sve veštine koje želite da poboljšate. Shodno tome, pratite svoj napredak što će vam pomoći da ostanete motivisani.
Ne dobijate smernice
Detaljne smernice i konstruktivna uputstva retkost su izvan zidova učionice. U radnom okruženju često nisu propisana i predvidiva rešenja kao što je to slučaj sa predmetima tokom formalnog obrazovanja. Kod većine njih tačno znate koja oblast će biti pokrivena i koliko bodova vrede određeni predmeti/ispiti.
Za primer možemo navesti i neki navigacioni sistem koji nam daje putokaz kako da dođemo do željene destinacije ukoliko pratimo uputstva. Što je, složićete se, vrlo jednostavno. Međutim, kao zaposleni često donosite odluke do koje destinacije želite da stignete i kako do nje, ponekad bez ikakvih uputstava a kamoli najbrže rute. U tom procesu svakako možete da koristite i mentorsku pomoć za sve nedoumice i pitanja.
Da biste briljirali u svojoj oblasti, najbolji pristup je da što češće radite samostalno uz podršku nadređenih i mentora kojima bi, umesto pregršt pitanja, pristupali sa svojim predlozima rešenja. U tom slučaju ne samo da postajete nezavisni u svom radu, već gradite i reputaciju stručnjaka. Istovremeno moraćete da donosite odluke kada je idealan momenat da zatražite smernice za određeni projekat na kojem radite ili uopšteno za vašu ulogu u radnim zadacima.
Uspešno završavanje zadataka nije dovoljno
Tokom formalnog obrazovanja ako radite ono što se traži od vas i uradite to jako dobro, steći ćete reputaciju vrsnog studenta. Osim najboljih ocena retko ćete osvojiti dodatni bonus ili nagradu koji mnogo češće idu “ruku pod ruku” sa uspesima koje postižete na radnom mestu. Većina studenata najčešće uradi sve što je potrebno da bi dobili najviše ocene, ali malobrojni su oni koji se dodatno edukuju o određenoj temi kako bi podigli znanje na viši nivo.
Da biste napredovali na svom karijernom putu, krenite u susret priznanjima. Ako zaista želite da se izdvojite u radnom okruženju, razmišljajte konstruktivno o tome šta još možete da učinite kako bi vaše svakodnevne aktivnosti pružile dodatnu vrednost u poslu koji radite. Pokušajte da identifikujete mogućnosti o kojima niko drugi ne razmišlja i proširite svoj domet na druge stvari koje vas okružuju.
Nemate povratnih informacija
Boravak u studentskoj klupi nosi sa sobom polaganje testova, kolokvijuma i ispita za koje uvek dobijate ocene. Svaki seminarski rad ili esej koji ste napisali vratiće se sa ispisanim komentarima i zapažanjima. Drugim rečima, u svakom trenutku imate uvid kakva vam je prolaznost na osnovu koje možete kalkulisati šta je još potrebno da biste uspešno prošli semestar ili čitavu školsku godinu.
U radnom ambijentu to nije slučaj jer nadređeni ili sam poslodavac nikada ne ocenjuje vaš rad i učinak na ovaj način. Usled nedostatka povratnih informacija po završetku svakog vašeg zadatka, zasigurno veliki izazov možete imati u kontekstu obraćanja pravoj osobi za tzv “feedback”, postavljanje pitanja i nedoumicu koliko često to treba da radite. Stručnjaci smatraju da je poželjno i veoma korisno da povremeno zakažete formalni sastanak sa nadređenim ili neobavezno prodiskutujete o određenoj temi sa kolegama. Imajte u vidu da sve konstruktivne kritike treba prihvatiti raširenih ruku – slušajte pažljivo, postavljajte dodatna pitanja kako bi razumeli povratne informacije, napravite plan za implementiranje promena u radu i pratite dalje svoje rezultate.
Poštovanje regulativa i kompanijske kulture
Društvena i radna dinamika na poslu često je kompleksnija i manje predvidiva od one na koju ste navikli boravkom u studentskoj klupi. Tokom studija prvenstveno se gradi odnos sa profesorima a periodično i drugim studentima sa kojima sarađujete na zajedničkom projektu. U poslovnom svetu ćete to isto da radite, ali ovoga puta kako sa nadređenim i kolegama iz tima, tako i sa timovima iz drugih sektora.
Ovaj segment možete da primenjujete tokom svog obrazovanja jer će vam izlazak na tržište rada i izgradnja karijernog puta biti mnogo lakši kada već imate iskustva sa umrežavanjem i izgradnjom odnosa. U svakom radnom okruženju postoje određena pravila koja je neophodno ispoštovati. Imajte na umu da niste prepušteni sami sebi i da u meri u kojoj budete upoznavali svoje kolege i nadređene u toj meri ćete ispratiti pravila ponašanja i celokupnu kulturu kompanije.
Foto: Profimedia
Dejvid Goleman, jedan od pionira u oblasti socijalne i emocijalne inteligencije, je pravio istraživanje koliko su uspeli u kasnijem životu i radu, najbolji studenti Harvarda i oni manje dobri…tokom decenijskog posmatranja kontrolnih grupa, utvrdio je da su oni malo manje dobri, ipak, bili uspešniji ukoliko se pod “uspehom” imaju posmatrati ne samo visina zarade…čini se da je danas trend, da se pored “hard” knowledge, cene i “soft” skills….no, najbolji studenti su veliki potencijal, i uprsko svemu, ne može se zanemariti “hard-core” knowledge, ali u prvih godinu, godinu i po /kako savetuje Dzek Ma/, im treba biti dat odgovarajući mentor, kako bi “iz školskih pravila” uspešno se prilagodili “poslovnim pravilima”….