Da li veruješ u unapred nacrtanu liniju života za svakog od nas, ili si uveren da tu liniju sami definišemo svakom svojom odlukom? Šta ćeš reći ako ti kažem da smer i zakrivljenost te linije zavise od misli koje se roje u našoj glavi, od njihovog potencijala za akciju, od energije koja se kreira oko njih a potom utiče na svaki naš potez.
Možda ti je lakše da veruješ da to stanje bezizlaza i straha u kome svi boravimo nekada, ne zavisi od tebe. Ali, razmisli – šta ako ipak mi sami, svojim negativnim mislima i krećući se linijom pogrešnih uverenja kreiramo unutrašnji bermudski trougao koji nas guta baš zato što smo uvereni da izlaza nema?
Postoje i takve naše unutrašnje putanje koje imaju oblik kružne linije. To je dobro, tu se krije životno važna spoznaja da se, kud god krenuli, vraćamo sebi. To su sve one situacije kada smo želeli da pobegemo od sebe, da budemo neko drugi i zaboravimo na svoju prirodu i suštinu. I onda povratak na početak, ne kao uzaludnost i poraz, već kao lekcija – dolazak do tačke samospoznaje kao prilika da sebe prihvatimo u potpunosti i odatle krenemo u novi ciklus, svesni, prisutni i zaokruženi. Spirala života…
Nekad se naša životna linija lomi gradeći nove uglove od kojih zavisi naš dalji oblik kojim osvajamo novi prostor. Nekad je potrebno definisati se, odrediti tačke unutar kojih se krećemo, da bismo iz ograničenosti težili beskraju. Bez starih granica ne možeš osvajati nova polja niti možeš imati svest o veličini neistraženog prostora. Tek kad prepoznaš svoj oblik, broj uglova kojima si dodirivao taj beskraj van tebe, poželećeš da se opet otvoriš za beskonačnost…
Možda smo svi na početku samo tačka u beskraju. Od nas zavisi da li protokom vremena ostajemo samo skup tačaka kao ravna linija nalik na mnoge druge linije koje su nam paralelne ali se nikad ne dodirujemo, jer se plašimo tačke preseka kao mogućnosti da nam to iskustvo promeni idealnu sliku o svojoj savršenoj ispravnosti i nedodirljivosti… Ili šireći sve svoje dimenzije postajemo figura pa onda telo – kao jedinstveni skup tačaka, linija i drugih oblika u prostoru. Parče materije svemira neponovljivo baš po svojoj morfologiji i unutrašnjoj geometriji, jer sadržaj nam je svima isti.
Nemoj ostati ta ravna linija pored toliko potencijala za kreaciju. Ona se može pretvoriti u bilo koji oblik koji ti u mislima stvoriš. Za početak nađi cilj, daj liniji usmerenje i stići ćeš ako se ne opireš i ako ne sumnjaš, putokaz je u tebi.
Možda nam se čini da ponekad sve te oblike, linije i boje ne razumemo, ali to ne može biti razlog da prestanemo da iscrtavamo svoje tragove i budemo umetnici koji od iskustava stvaraju svoj svet i u tome pronalaze svrhu. Zato bez potrebe da sve racionalizuješ nastavi da se slobodno račvaš, spajaš, talasaš i gradiš oblike koje možeš i da transformišeš po želji. Igraj se i uživaj u apstrakciji svog unutrašnjeg sveta čiju tajnu samo ti znaš, ili samo osećaš, čulima, ali čitavim bićem. Seti se, postoje i takvi oblici koji nisu vidljivi, ili nam deluju sasvim nerealno i neočekivano, čudesan mikro svet ili neistraženi univerzum koje tek naziremo i o čijem postojanju tako malo znamo. Ipak, oni su tu… prihvatimo da su deo nas i mi njih i da postoji neraskidiva veza svega na svetu. I volimo život, nekada apstraktan, nejasan, nelogičan, ogroman, mali, definisan, ili bez jasnog oblika. Od nas zavisi da li ćemo u tome pronaći lepotu, uspemo li, već smo mu dali smisao.
Fotografija: Pinterest
