Čaj ili kafa na prazan stomak? Poneti kišobran ili ne? Peške ili autobusom? Da li i vaša jutra počinju sličnim razmišljanjima? Prepoznajete li se u ovim jednostavnim izborima?
Verujem da da. Svi ti izbori nisu ništa drugo do odluka koje smo u prilici svakodnevno da donosimo, od trenutaka kada otvorimo oči pa sve do sitnih sati kada smo, nekim čudom uvek više, odvažni i smeli za nove ideje i životna poglavlja.
Kažu da se najbolje odluke donose ujutru. Kod mene je nekako prisutan balans dva totalno različita sveta, moje ideje i smelosti uveče i racionalnosti jutarnje. Što i nije tako loše, jer najbolje odluke mi proizilaze upravo iz sudara ova dva sveta.
Šta je interesantno u vezi sa odlukama?
To što imamo više mogućnosti i što smo mi ti koji svesno biramo, i to ono što je najbolje za nas, ili što mislimo da je najbolje za nas. Činjenica jeste da odluke imaju tu moć da nam pomrse konce i menjaju život. Neke, poput gore navedenih, donosimo u skenudi, bez mnogo ulaganja sebe i udubljivanja, dok ima onih manje prijatnih koje zahtevaju vreme. Vrednost takvih odluka je što nam život zavisi od njih. Znam, zvuči mučno. I jeste ponekad. Iz iskustva, treba imati strpljenja, umeti čekati i trpeti sve što proces odlučivanja sa sobom nosi. Nije uvek lako, ali pomaže. Svakako da nije poželjno da budemo impulsivni, kao i da ih odlažemo do iznemoglosti. U procesu traganja ono što često radimo je maštanje o mogućim ishodima. Jeste da mašta ima svoju snagu, i da je dobro da razmišljamo o mogućim ishodima, ali to „lebdenje u oblacima“ ume da ima svoje prednosti i mane. Od nas zavisi način odmeravanja. Prednost je kada nas mašta ne sputava i ne potcenimo sebe i svoje mogućnosti.
Kada nastaje problem?
Ako spadate u grupu ljudi, kao što sam ja, koja preispituje sebe, analizira svoje motive, težnje, misli, osećanja… onda će vam donošenja odluka ići lakše. Sve dok prepoznate gde je problem dobro je. Nekad jednostavno ljudi nisu u stanju da uoče postojanje problema i to je problem, što otežava odlučivanje. Što pre osvestimo, definišemo, pre ćemo uočiti sijaset mogućnosti i izbora do pronalaženja rešenja. Podjednako usmerite pažnju koliko na sebe toliko i na okolinu. Interesantno je da kakve god odluke donosemo uvek ostavljamo prostora za ono „ali“, preispitujemo se što ume da nam poljulja samopuzdanje. Koliko je to dobro, još uvek ne znam, jer učim da ostanem dosledna sebi.
Kako onda odmeriti?
Donošenje odluka ponekad nam ne uspeva lako. Ono na šta se oslanjam prilikom odlučivanja jesu osećanja, iako odluke treba racionalno donositi. Vodim se isključivo osećanjem ljubavi. Tako prepoznajem da sam u skladu sa svojom odlukom i da sam na dobrom putu. Međutim, ne donosimo svi isto odluke, sve to zavisi od nas samih i ko je kakva ličnost. Što potvrđuje da nas odluke određuju. Takođe, pored emocija, umem da se vodim sledećim:
- Svi ste čuli za listu „Za“ i „Protiv“, koja verovali ili ne ume da pomogne kada ste u nedoumici. Dovoljno je parče papira na koje ćete zapisati sve razloge za nešto i zašto ne. Možda će vam oduzeti vreme, možda samo sekunde, ali konačan rezultat ćete dobiti.
- Vođenje dnevnika kao jedan od načina takođe pomaže. Ukoliko budete zapisivali svoje misli, želje, ciljeve, potrebe,…lakše će vam biti da definišete gde je problem i šta u stvari želite.
- Konsultovanje sa vama dragim ljudim. Saveti uvek dobro dođu, ali ne zaboravite da se ne oslanjate na tuđa rešenja i ideje.
- Pitajte sebe zašto nešto želite, koju dobit imate od toga, kao i da li imate strah, koji je najgori mogući ishod sa kojim ćete se suočiti.
Niko nam ne garantuje da će odluke uvek biti dobre za nas. I niko drugi ne treba da ih donosi umesto nas. Teži deo je živeti sa posledicama. Dobra stvar je što uvek možemo da učimo na greškama, vratimo se ishodima koje smo vizualizirali i tražimo nove izbore.
