U svetu u kom su kritike češće od pohvala, osuđivanje jedini odgovor na tuđe izbore, a ogovaranje osnovni vid komunikacije, teško je ostati u kontaktu sa našim unutrašnjim glasom. Glasom koji nas jedini može voditi putevima naše duše.
U nedostatku tišine kojom taj glas progovara, pokušavamo ga zameniti šapatima drugih ljudi. U početku na prstima, krećemo se već utabanim stazama tuđih izbora, da bi sa vremenom sve više gubili veru da uopšte postoji naš jedinstveni put…
Osećamo se bez vođstva, prepušteni sami sebi, a zapravo samo ne uspevamo postići mir u kom su odgovori za kojima tragamo.
Neka Vam drugi ljudi ne budu prepreka
Da bi izbegli osude drugih, klimamo glavom i odobravamo tuđa osuđivanja i pesimizam čak i onda kada sve u nama govori da nisu “u pravu”. Čak i onda kada znamo da nam takav stav ne služi, osećamo da je manji izazov složiti se sa tuđim mišljenjem nego se nositi sa osudama jer smo jedini koji razmišlja na drugačiji način. Jedini koji sluša sebe.
Jer ako smo sačuvali barem malo sjaja i vere u sebi, znamo da ništa nije tako mračno sve dok drugima ne dozvolimo da nas uvere u taj mrak.
Taj “mrak” je zapravo njihov jer su ga sami stvorili ili dozvolili drugima da im ga stvore. Što opet ne može biti moguće bez njihovog pristanka…
Tako postajemo “žrtve žrtava”. Mi, koji smo barem malo odškrinuli vrata svog srca u kom je univerzalna istina za svakoga od nas, nastavljamo da slušamo one koji su ta vrata odavno zaključali. Verujemo da su oni na pravom putu samo zato što ih je više. Samo zato što je lakše ići poznatim putem laži, nego krčiti novi put istine.
Kako pratiti istinu u sebi?
Oni koji i dalje naslućuju smernice unutar svog bića i opiru se osrednjim stvarima, nastavljaju se pitati kako hodati putem koji je za nas predviđen? Kako doći do onog što osećamo da nam pripada?
Sigurno je samo jedno: slušajući druge – nikako. Slušajući one koji su se zadovoljili mnogo manjim životom nego što im je namenjen, završićemo gde i oni, ali ako nismo zadovoljni njihovom pozicijom moramo se okrenuti drugačijim izborima. Počevši od onih najsitnijih stvari koje toliko neprimetno, ali uporno oblikuju našu ličnost i usmeravaju naše živote.
Sumnjajući u Vas, drugi zapravo sumnjaju u sebe
Zato zažmurite. Zažmurite na sve što vam imaju reći, a što se ne poklapa sa istinom koja leži u vama. Zažmurite na tuđe reči koje u vama ne bude radost i ne pale iskru sreće. Na tuđa ogovaranja ostanite nemi, na tuđe kritike pozitivni, a na tuđe osude samopouzadani. Jer sve to oni ne govore vama, već sebi. Ono čemu vi težite i ka čemu se krećete oni smatraju nemogućim, iz njihove tačke gledišta. Ali kako vam se položaji razlikuju, na iste stvari gledate iz drugačije perspektive.
Ironija je u tome da kada bi se oslobodili ciničnih komentara i nesvesnih osuda i sami bi se uverili da osim što su vaše ideje i snovi ostvarivi, to može biti slučaj i sa njihovim. Ali sve dok nisu spremni platiti cenu u vidu spuštanja svojih oklopa ne mogu ni naslutiti lepotu svojih i tuđih snova. Oni se u to žele prvo uveriti, pa tek onda promeniti svoj stav. Ali stvari funkcionišu drugačijim redosledom. I započinju od njih.
Kada promene svoje osude, ogovaranja i kritike u pozitivnost, pohvalu i poverenje uvereći se da postoji potpuno nov svet koji im se ne može prikazati pre nego što na njega pristanu svojim izborima. Izborima da prate svoju intuiciju bez obzira hoće li to drugi prepoznati kao ispravno ili ne…I izražavanjem hrabrosti da na tom putu često budu sami među ljudima, ali podržani od strane Svemira koji tačno zna sve naše postupke i namere koje su nas vodile do istih…
Vi ste pokretač promene
Ipak ne treba čekati da drugi sve ovo shvate. Pokušajte napraviti uslugu i sebi i njima. Uslugu na kojoj će vam tek kasnije biti zahvalni. Možda sada ne razumeju, ali neka im vreme i vaša upornost pokažu da u njihovim praznim pričama niste učestvovali za dobro svih vas. I neka im vaš uspeh bude najveći dokaz da ako odaberu slične izbore mogu stići do onoga što žele jednako kao i vi.
Ljudi često misle da će prestati da se žale, ogovaraju ili osuđuju kada za sebe stvore život kakav žele, a istina je da takav život nastupa tek kada svemu što nam kvari raspoloženje i ne rezonira sa našom istinom naučimo reći NE.
Bez obzira kakav komentar će druga strana imati na to.
Kada na komentare o politici, stanju u državi, tračevima o poznatim zažmurite jednako kao da nisu ni izgovoreni, uštedećete svoju dragocenu energiju. I shvatiti da ljudi koji žive ispunjene živote, žive ih jer su doneli odluku da prestanu sa svim što ih ne ispunjava.
Budućnost se stvara u sadašnjosti
Pre nego što dozvolite sebi da se uplićete u te prazne priče, zapitajte sebe da li je ičije mišljenje vredno da se odričete tog predivnog života koji možete živeti? Da li svi postupci i dešavanja zaslužuju vašu pažnju? Ako doprinose vašem lepšem raspoloženju verujem da zaslužuju, ali u suprotnom vežbajte sebe da se ne osvrćete na takve priče – ostavite ih onima koji ne veruju u radost života.
Vi budite oni koji jurišaju ka uspehu, istovremeno svesni da tamo ima mesta za sve ali ne i za one koji svesno umanjuju svoju vrednost kako bi se dopali drugima i ispunili njihova očekivanja.
Tako ćete za sebe stvoriti jedan potpuno nov svet. Svet u kome ste vi sami centar svog svemira. bez egoizma već vođeni ljubavlju. Kada prestanete pridavati pažnju svemu što nije vredno vašeg vremena i energije, ono što zaslužujete pristiže u vaš život. Zato budite sigurni da svakodnevno ostavljate dovoljno prostora za to.
Ispraznite svoj život od ogovaranja, sarkazma, kritikovanja i demoralisanja. Zamenite ih onim što je i vama potrebno, jednako kao i celom svetu. Zamenite ih ljubavlju, verom, lepim rečima podrške, sopstvenim planovima, pohvalama i ohrabrenjem.
Jer je veoma tanka linija između onoga gde jeste i onoga gde želite biti. Za početak obratite pažnju na svoje reči jer su velike šanse da živite samo ono o čemu pričate drugima.
Prihvatite da ste za svoje reči odgovorni jedino vi. Mogu vas izazivati ali niko ništa ne može izgovoriti umesto vas. Zato sakupite hrabrost da zažmurite na sve što nije plemenito i ne dolazi iz ljubavi. U trenucima kada zažmurite na stvari koje nisu vredne pomena moćićete da zaista progledate i shvatite u kom smeru se nalazi život vaših snova. I koliko vam malo treba da stignete do njih.
Sve one lepe stvari su mnogo bliže nego što izgledaju, a od njih nas deli samo jedna odluka, koja nas poput karike spaja sa našim najboljim životom. Jer svi koji istinski žive svoj život odavno su odlučili da se ne bave tuđim. Postalo im je jasno da lepe stvari postoje, a mogu se videti tek kada zažmurimo na loše i ne bavimo se njima. Snovi jedva čekaju da nam se dese, ali ne pre nego što naučimo vladati sobom i shvatimo da smo sami odgovorni za njihovo ostvarenje...
