Zašto se niste ubili – smisao života

Viktor Frankl, psihijatar i psihoterapeut u svojoj knjizi Zašto se niste ubili opisuje sopstvene doživljaje iz koncentracionih logora tokom Drugog svetskog rata. Iz psihološko-pedagoške perpektive opisuje način na koji okruženje menja ponašanje, mišljenje i emocije i zatvorenika i stražara, menjajući značenje i interpetacije koje se daju svim događajima i samom životu. Iz lične perpektive, govori o potrebi traženja smisla života kao uslova održavanja egzistencije u sredini koja je svaki smisao ukidala.

Šok, apatija i otupelost osećanja, unutrašnja ravnodušnost, neosetljivost prema svakodnevnim dešavanjima, razdražljivost, depersonalizacija su neki od termina koje koristi da opiše unutrašnje doživljaje i psihopatologiju logoraša (koja je nastala pod uticajem okruženja). Iako Frankl o tome nije pisao, okruženje koncentracionog logora je imalo određene ciljeve, pa je u skladu sa time i “poduka” logoraša bila zasnovana na metodama i tehnikama koju su doprinosile ostvarenju tog cilja. Napredovanje i razvoj nikada nisu bili deo tog cilja. Posmatrano iz perpektive individualnog funkcionisanja, koji je bio smisao svega i kako se pronalazio smisao u sredini koja ga je negirala?

V.Frankl, Zašto se niste ubili

Pod uticajem sredine u kojoj se nikakva vrednost nije pridavala čovekovom životu ni čovekovom dostojanstvu, i koja je čoveka činila bezvoljnim predmetom istrebljenja ali koja je najpre htela da do kraja iskoristi njegovu sposobnost za fizički rad… pod tim uticajem je i lično Ja izgubilo vrednost…Ako se čovek protiv toga ne bi borio svim silama da spase samopoštovanje, izgubio bi osećaj da je individua, da ima dušu, unutrašnju slobodu i ličnu vrednost.

Koji je bio smisao svega?

Ako je patnja bila zadatak koji je život postavio, Frankl smatra da čovek ima odgovornost da pronađe smisao; i slobodu da odredi kako će tu patnju podneti, da li će biti čovek ili nečovek. Frankl koristi citat Dostojevskog da opiše stav prema kome čovek može i mora očuvati duhovnu slobodu čak u tako teškim uslovima kakvi su bili logoraški. Frankl piše: Čovekova unutrašnja sloboda može da ga uzdigne iznad njegove spoljašnje sudbine…čovek mora da pronađe način za davanje pravih odgovora na zadate zadatke. Kako su oni pronalazili smisao?

Frankl svedoči o situacijama u kojima su logoraši maštali o budućnosti, oživljavali sećanja iz prošlosti, uživali u posmatranju oblika i prirode kao da ih vide prvi put, imali humoristične razgovore. Svedoči o situaciji u kojoj je 2500 logoraša izabralo da radije bude izloženo gladi, nego da druga pošalje na vešala. Svedoči o pokušajima sprečavanja samoubistava u sredini koja je strogo zabranjivala da se spašava čovek koji je pokušao samoubistvo.

V.Frankl, Zašto se niste ubili

Odavno smo prevazišli traženje životnog smisla…nas je interesovao smisao života kao celine koje obuhvata i smrt, garantuje ne samo smisao života, već smisao patnje i umiranja. Za taj smisao smo se borili.

Logoterapija – terapija smislom

Svoja razmišljanja i posmatranja Franklu su služila da uokviri nov psihoterapeutski pravac – logoterapiju o kojoj se često govori kao o “trećoj psihoanalizi”. Osnovna premisa logoterapije jeste da je osnovna pokretačka snaga u čoveku – volja za smislom. Frankl smatra da čovek mora pronaći i dati smisao svim životnim situacijama, ma kako one teške bile. Pokušaj da se osmisli životno iskustvo, da se nađe dublji smisao i značenje i u najtežim okolnostima daje čoveku mogućnost da sa svakim novim trenutkom odlučuje šta će postati i kakva će biti njegova egzistencija. Smisao egzistencije se otkriva sa svakim novim danom i trenutkom i svaki čovek ima poseban zadatak i šansu da ga ostvari. A egzistencija je jedino naša ako uzmemo odgovornost za nju.

V.Frankl, Zašto se niste ubili

U koncentracionim logorima, tim pravim zavodima za testiranje, posmatrali smo svoje drugove i bili svedoci da se neki ponašaju kao svinje; drugi opet kao sveci. U čoveku se kriju obe mogućnosti: šta će neko ostvariti zavisi od njegovih odluka, a ne od uslova….Na kraju krajeva, gasne komore u Osvjencimu je stvorio čovek; ali je čovek takođe onaj koji je u te komore ulazio uspravno, sa molitvom Gospodnjom ili sa Šema Yisrael na usnama.

Reference:

1. Frankl, V. (1994): Zašto se niste ubili, Zagreb
2. Frank, V (1987): Nečujan vapaj za smislom, Zagreb: Biblioteka Psiha
3. Frankl, V. (2001): Bog kojega nismo svjesni, psihoterapija i religija. Zagreb: Biblioteka Oko tri ujutru