Mnogi ljudi su uplašeni da pogreše. Neki od njih za praktično zalede samo da ne bi pogrešili. Ali zašto je to tako? Danas, ispričaću ti priču koja te neće ostaviti ravnodušnim.
Ali mislim pre svega da je bolje pitanje: ,, Kako napraviti kulturu, gde je pogrešiti normalna stvar”.
Zamisli sada studenta koji daje svoj rad profesoru. I profesor ide redom i pronalazi mu razne greške i kaže mu da ovo čak nije ni za prolaz. A student mu odgovori: ,,Super, samo molim te pazljivo obeleži gde sam pogrešio i šta bi tačno trebao da uradim drugačije, hvala”.
Naravno da nisi. Od rodjenja si naučen da ako pogrešiš trebalo bi da se osećaš loše zbog toga.
Super. Neću da filozofiram zašto bi trebalo da pogrešiš i da se osećaš super zbog toga. Želim da čuješ priču Elizabet Holms u kakvoj je ona kulturi odrasla.
Sećam se da sam imala jako lepo detinjstvo. Dobila sam na lutriji rodjenjem, ali ne mislim zbog bogatsva ili materijalnih stvari. Već zato što sam imala tako divne roditelje. Najviše mi je ostalo u sećanju kada sam se vraćala iz školi moj otac bi pitao: ,, Da li je neko danas nešto pogrešio, ali dobro pogrešio"? ja bih mu odgovorila: ,,Tata imala sam zadatak da nacrtam crtež iz likovnog i bila sam užasna, čak je i profesor rekao da ništa ne valja". Sećam se da bi on ustao sa stolice i sav uzbudjen dotrčao do mene zaglio bi me i poljubio i rekao kako je ponosan. U mojoj porodici bilo je normalno da pogrešiš, čak ako pogrešiš ozbiljno, čestitali bih ti. U tom smislu ja se nikad nisam plašila da pogrešim nešto, čak i kada bih otvarala svoju kompaniju, ako ne funkcioniše nema veze, nastavljamo dalje. Volela bih da je više ljudi imalo roditelje kao što sam ja.
Obožavam ovu priču.
Ne znam za tebe, ali ja kada sam prvu put čuo ovu priču, osećao sam se kao da me je udario uragan.
Znam šta pomišljaš:,,Ja nisam imao takve roditelje, ona je imala. Zato je i tako uspešna”.
Molim te. Niko nema takve roditelje kao što ima ona. Ali pogledaj kako možeš iz ove priče da naučiš i da primeniš danas.
Ona je imala tu sreću, a mi nismo. Pa šta? Već danas možemo da pokušamo da primenimo njenu kulturu u naše živote.
Želim da danas napraviš novo jelo koje nikad nisi do sada pravila. S obzirom da je prvi put uvek najgore, reci sebi:,, Nisam znala da ću ovako loše spremiti ovu hranu, pogrešila sam gde god sam mogla, sada ću više znati za sledeći put”. Nasmej se, jer je zabavno grešiti.
Danas, šta si spreman da pogrešiš veliko?
