Uvek je pravo vreme za lepe reči, za pohvale, za osmeh, za zagrljaj, za ljubav. Svakom čoveku je to potrebno, ma koliko se on pravio jakim i ma koliko tvrdio da može bez toga. Svakome treba neko i svakome treba lepa reč u životu.
Ne kaže se džaba da lepa reč i gvozdena vrata otvara. Čak i onaj ko se čini najtvrđom i najhladnijom osobom mora imati neku emociju, a gotovo svako ljudsko biće razume jezik ljubavi.
Često upoznamo nekoga ko nam se učini odbojnim i u startu ga odbacimo. Proglasimo ga nepristupačnim, hladnim i nadmenim i ne dajemo mu šansu da nas razuveri. A kada bismo mu dali šansu, možda bismo se zaista lepo iznenadili.
Osobe koje deluju hladne često u sebi nose bujicu emocija i znaju najlepše da vole, samo nisu naučili kako da to ispolje. Život, karakter, ljudi koje su sretali, sve to ih je oblikovalo tako da misle da emociju treba zadržati samo za sebe. A treba je deliti jer ona se samo tako množi.
Baš zato ne treba da odlažemo upučivanje lepih i nežnih reči drugima. Kada znaju da ih neko voli i poštuje, ljudi postaju dosta otvoreniji. Tada u sebi bude osećanja za koja su mislili da ih nemaju.
Osećanja često zaboravljamo
Sputavani brojnim obavezama i brzim ritmom življenja, često zaboravljamo i na svoja i na tuđa osećanja. Odlažemo ih kao da su nam ona neki posao koji moramo odraditi.
Ne pošaljemo tu poruku koju silno želimo jer nas “mrzi”, ne zagrlimo nekoga kada imamo potrebu jer nam je “glupo”, ne kažemo “volim te” jer “nije vreme za to”… Imamo mnogo izgovora da ne uradimo ono što osećamo.
A onda jednog dana bude kasno i za “volim te”, i za “izvini”, i za zagrljaj, i za poljubac, i za poruku i za poziv. Tada sve te lepe reči i postupke nema ko da čuje i oseti i oni ostaju da lebde u vazduhu.
Tada razmišljamo o tome koliko grubih reči smo izrekli, a moglo je i bez njih. Onda shvatimo i to koliko onih lepih nismo izrekli, a trebalo je, moglo je, bilo je vremena. Vreme ne čeka, ono je sada i ovde i prođe brže nego što nam se čini.
Jedna naša lepa reč možda bi nekome promenila život, a mi je ne izgovaramo. Jedan zagrljaj možda bi na nekoga delovao kao lek, a poljubac izmamio osmeh. Da, za to je uvek pravo vreme i mesto i ne postoji ništa važnije od toga da nekome uputimo lepu reč.
Lepe reči i dela menjaju ljude, otvaraju nove puteve, sprečavaju loše stvari i ispunjavaju naše biće toplinom.
