Knjigu Uspeh sada potpisuje dr Tamara Kostić Pahnoglu, uspešna žena koja svoj život posvećuje konstantnom učenju kao nadahnjujućem osvajanju sve širih prostora neograničenog polja mogućnosti koje počiva na našoj otvorenosti da bez blokada dopustimo lekcijama i učiteljima da nas pronađu. Ova njena knjiga sa mantrom u naslovu, dolazi kao neka vrsta esencije svega čime se bavi (profesor grčkog jezika na Filozofskom fakultetu, theta iscelitelj i reiki majstor) i do čega je došla upornim traganjem, uprkos izazovima, na putu koji je još od detinjstva osetila svojim.
Koncept jednostavan za razumevanje i iskrena namera autroke da čitaocu pomogne na putu samoposmatranja i preobražaja čine ovu knjigu odličnim učiteljem, saveznikom i podsetnikom za sve koji su svesni značaja rada na sebi i mogućnosti koje proishode kao rezultat istrajnosti. Podrška čitaocu oživljava kroz ton ali i način na koji autorka svoja saznanja deli sa nama, tako da sve izgleda kao savršeno ispletena celina gde je svaka nit podjednako važna i čini osnovu za sledeći nivo, sa čvornim mestima zbog kojih zastanemo taman toliko da preispitamo sebe i to mesto prepoznamo kao svoju neuralgičnu tačku koju ćemo opipavati sve dok ne savladamo strukturu sopstvenog tkanja i prihvatimo njegov jedinstveni reljef.
Jasno nam je da uspeh ne može doći ako se samo držimo teorije i ne otisnemo se na put prepoznavanja i pomeranja sopstvenih blokada kroz suočavanje sa realnim iskustvima. Moja odluka da predstavim ovu knjigu upravo ide iz njenog potencijala praktične primenljivosti i pokretača na akciju magijom reči, jer sve ono što čitamo neosetno klizi ispod površine očiglednih i opštih mesta u pukotine našeg bića kao svetlost, pružajući pogled na ranije skrovite delove, pa se sve jasnije naziru obrisi naših suštinskih potreba.
Na samom početku autorka nam iznosi svoje definicije uspeha, s kojima sam se ja apsolutno složila, ali su mi, priznajem, neke bile intenzivnije po utisku koji se rađao dok sam mislila o njima. Shvatila sam da su to upravo one istine oko kojih moram još puno da kružim i opipavam ih sa raznih strana, a došle su kao svetlosna signalizacija na putu samorazvoja, jasno dajući pravac za približavanje ličnom uspehu.
Uspeh je izaći iz zone komfora.
Uspeh je stalno izlaziti iz zone komfora uprkos strahu.
Uspeh je znati da je najvažnija stvar da najvažnija stvar bude najvažnija stvar.
Dati definiciju uspeha ne čini se lakim zadatkom, ipak, jedno od najobuhvatnijih određenja jeste da se on ogleda u našoj sposobnosti da ga zadržimo. Ukoliko ga percipiramo kao kratkoročni doživljaj ponosa i radosti, i svedemo na samo taj njegov sloj, onda to nije pravi uspeh. Posmatrano sa strane, često može delovati da vodimo uspešan život – odgovorili smo na sva okolinska očekivanja: završili škole, u međuvremenu stekli mnogo dobrih prijatelja, skrasili se i uplovili u bračne vode, imamo posao koji donosi lep i siguran prihod, dobili smo decu, imamo sve, zar ne? Ali unutrašnja i spoljašnja slika nisu kongruentne, ne slažu se, uspeh možda posmatrano iz spoljašnje vizure jeste prisutan, ali mi ga ne osećamo, zato nismo u miru, a nemir i neslaganje slika dodatno pojačava pitanje – Zašto se ne osećam dobro kada imam sve? Autorka ovde na scenu izvodi prilično neeksponiranog ali moćnog vladara – našu podsvest, tu vidi i problem i njegovo rešenje. Možda ćemo uzmaći pred činjenicom da svega 5 posto naših razmišljanja dolazi iz svesnog uma, dok ostalih 95 posto uslovljava naša podsvest. Ipak, ovo treba doživeti kao mogućnost za komunkaciju i povezanost svesnog i podsvesnog u nama zarad dostizanja celovitosti čime stičemo znanje da postanemo svesni gospodar svog života, ili vozač svog autobusa (poslužiću se autorkinom metaforom).
Upoznavanje podsvesti znači i prepoznavnje programa i situacija koje nas drže u mestu, a radeći sa njima možemo doći do trajnih promena u svojoj svesti. Jedan od načina jeste kroz meditaciju. Ona nas približava dubinama naše podsvesti i može se reći da je oslobađajući portal u nesvesno. Potom slede razgovori našeg svesnog dela i onog drugog koji jeste nadmoćniji, ali je na našoj strani ukoliko ga osvetlimo i hrabro mu priđemo po ceni naizgled zastrašujućih suočavanja sa strahovima, traumama i pogrešnim uverenjima koja svi imamo. Ovi razgovori kreću od vraćanja na najranije detinjstvo.
Odnos dece i roditelja je nepresušni izvor materijala za rad. Prirodno je da bude tako, jer su deca i roditelji jedni drugima najveći učitelji. Lekcije koje pružaju jedni drugima su duboke, višeslojne, kvalitetne. Iako bismo najviše želeli da budemo pošteđeni takvih lekcija, dogovori duša su drugačiji. Duše su u besprekornoj ljubavi i harmoniji zahvalne jedne drugima za dragocena učenja.
Kroz ličnu priču, autorka nas podseća da ne smemo odustajati od sebe i svojih potreba zbog okruženja koje može biti nestimulativno i osuđujuće.
Nas blokiraju strahovi, iskustva iz prošlosti, protumačena i utisnuta u memoriju ili podsvest u oblicima koji nam ne služe, i obično su presvučeni ili zamaskirani toliko da tek dubljim poniranjem u sebe dolazimo do njihovog izvora gde leži suština iskrivljene slike stvarnosti koju sada možemo izmeniti i krenuti dalje.
Strah kojeg smo svesni i o kojem možemo da pričamo s drugima, zapravo je samo površinska manifestacija nekog mnogo dubljeg straha.
Strahovi su i u osnovi vezivanja, pa i vezivanja za uspehe i neuspehe što nas može držati zaglavljenima. (Strah od ponavljanja nesupeha ili nemogućnosti da prevaziđemo prethodni uspeh). Gde je prisutna bilo kakva vrsta zavisničkog vezivanja, uskraćena je sloboda a time i svaka prilika za razvoj.
Ova knjiga nam može pomoći da osvestimo svoj odnos prema novcu, meni je primer koji navodim pružio novi ugao. Ljudi su uvereni da je novac ograničen i da priča o obilju i lako dostižnom bogatstvu postoji samo u bajkama. Autorka svesno i namerno pristaje na upoređivanje života sa bajkama i to na osnovu stereotipa u njima koji dublje posmatrano postaju potvrda istine da rizik rađa uspeh i da ima dovoljno za sve one koji su hrabri i ne odustaju – i u bajkama, kao i u životu, junak obavezno mora da na neki način napusti zonu komfora i tu je tačka obrta odakle kreće ne baš lagan, ali izvestan put do uspeha.
Zona komfora nije zona prijatnosti već zona poznatosti.
Podsvest je ta koja nas uverava da smo bezbedni sve dok se krećemo utabanom stazom na kojoj nema neizvesnosti. Ali, na ovoj popularnoj stazi za početnike ili one nedovoljno hrabre, nema onoga za čime žudi naša duša – prilika za napredak, rast i ekspanziju.
Vi ste duša koja pati ako je podsvest sputava.
Može nas iznenaditi to što knjiga ne obiluje tekstom, ali je nabijena značenjem i iskustvom koje nas dovodi bliže sebi, pravo do istine, ogoljene, bez umotavanja u slojeve. Ona važne poruke prenosi bez mnogo metafora, ali kada ih sretnemo one se pamte jer gađaju pravo u suštinu. Verujem da ćete je pročitati u jednom dahu, mislim na prvo čitanje, jer sam sigurna da ćete joj se vraćati kao odličnom savetniku i pomagaču, ali i alatu za samoprocenu svog ličnog rasta i napretka.
Za kraj, da bi sve imalo smisla treba sebe skloniti sebi s puta, kako kaže autorka. Da bismo to i postigli, mnogo je važno da dobro upoznamo i drugu stranu perfekcionizma (najbolji prijatelj odugovlačenju):
On će vas uvek podržati da sačekate još malo dok ne naučite još nešto, upoznate još nekog, proverite sve još jednom i tako u nedogled. Trenutak za akciju neće doći nikada sam od sebe, a može nastupiti SADA ako vi tako odlučite.
Kada se radi o nama i našem razvoju, perfekcionizam treba da bude pogonska sila na putu usavršavanja a nikako sila trenja koja onemogućava kretanje ka cilju!
P.S. Prizovite uspeh u svoj prostor uz pomoć ove knjige moćnog naslova i ohrabrite sve svoje resurse da čarolija zvana uspeh sada nikada ne prestane, jer zaista, jedino što zasigurno imamo je SADA!
