Ljudi su zatrpani preteranim razmišljanjem, neodlučnošću, perfekcionizmom, poređenjem i ostalim mislima koje uništavaju veru u sebe. Srž takvog ponašanja je postavka koju nosimo u glavi i koju moramo da prebrodimo. Da bi je savladali potrebno je identifikovati tu prepreku. A prepreka je strah.
Šta je Strah?
Kada pogledamo njegovu strukturu vidimo da je to u suštini, izbegavanje stvari koje želimo. Možda se bojiš da kreneš za svojim snovima iz straha od odbijanja.
“Neću uspeti.”
“Nisam dovoljno dobar.”
“Neću da se ponižavam.”
“Neću da me osuđuju.”
Šta ako tu pretpostavku možemo da pobijemo, demistifikujemo i okrenemo je naglavačke.
Realnost je da je strah pretpostavka. Strah je nešto što nas sprečava da preduzmemo akciju. To je priča koja nam ne pomaže da zamislimo svoj nejveći san i najdublje želje. Koristimo ga da se osećamo bezbedno i ne izloženo izazovu, jer u dubini sebe ne želimo izazov, ne želimo da budemo poniženi i kritikovani.
Pozadina izjava kao što je: “Unervozim se kada treba da se javim za reč na sastanku .”, je strah od tuđeg mišljenja, kritike i osude. Ovde se ne radi o strahu da će neko da te povredi fizički i namerno, ovde je reč o tome da ti izbegavaš bilo koju aktivnost koja može da te stavi pred nečije mišljenje ili kritiku.
Zašto su neki ljudi motivisani strahom a neki paralizovani istim.
Oprez je mimika poznatog ponašanja drugih ljudi koji su u našem životu. To su naši najbliži prijatelji, rodbina, roditelji, kolege, osobe kojima verujemo. Kada nam oni postave pitanja:
- Jesi li siguran da to želiš?
- Da li je to stvarno za tebe?
- Da li ćeš moći da zadržiš svoj posao?
Ova pitanja dolaze iz iskrene briga ali i iz njihovog ličnog straha i kao rezultat svoju nesigurnost projektuju na nas. I tako se ruše snovi.
Ostanakom u sredini konstantne brige ograničavaš sebe i svoje potencijale i postaješ njihov saborac u tom začaranom krugu.
Čega se Stvarno Bojiš?
Ljudi se boje različitih stvari i one se menjaju tokom vremena.
- Promena karijere
- Povratak u školi
- Postati roditelj
- Upoznati nove prijatelje
- Starenje
- Biti sam
- Neuspeh, praviti greške
- Osuda
- Bankrot
- Odbijanje
- Uspeh
Ono što je interesantno je da se ne bojimo onoga što se desilo već kako smo se zbog toga osećali.
Strah da ako se nešto desi da nećeš biti u stanju da se nosiš sa tom specifičnom situacijom.
Kako da se Udaljimo od tog Straha?
Dobra stvar je da postoji način i počinje sa našom verom u sebe. Vera da možemo da se nosimo sa svime na šta naiđemo je naš magični ogrtač. Kada pogledaš da ako stvarno veruješ da možeš da se nosiš sa svime što ti je na putu, čega se onda plašiš. Šta god da je TI MOŽEŠ DA SE SUOČIŠ SA TIME.
Ako pogledamo neke od gore navedenih razloga za strah kao bankrot i da u potpunosti veruješ da ti možeš da se nosiš sa time, čega se onda plašiš. APSOLUTNO NIČEGA.
Treba da veruješ u svoje sposobnosti i sebe da imaš samopouzdanje da znaš da ćeš se izvući iz te situacije. I ako zvući nemoguće , svi naši strahovi se mogu pokoriti u našoj glavi.
Samopouzdanje i vera u sebe pokoravaju strah. Vera u sebe se stiče, to je veština i radiš da je ostvariš. Samouvereni ljudi koje poznaješ stekli su tu veštinu kroz aktivnosti koje su preduzimali tokom svog puta do tačke gde ih sada vidiš. Profsionalac se ne rađa , postaješ, gradiš, nadograđuješ se i prelaziš korak po korak do sledećeg nivoa.
Pucni prstima i stvori se na bini pred punim stadionom gde svi gledaju u tebe. Da li te je strah? Da si govornik, muzičar, zabavljač ili sportista, izaberi zvanje. Da li to možeš u ovom trenutku?
Ili tvoj put izgleda ovako.
Kao dete ili početnik svoju veštinu pokazuješ pred roditeljima, onda pred prordicom, nakon toga pred prijateljima. Postepeno se tvoj nastup odvija pred većom publikom, tvoja veština se nadogređuje i obogaćuje teorijom i praksom. Broj ponavljanja se uvećava kao i veštine potrebne da bi se oni ostvarili i dolaziš do dana kada stojiš pred punim stadijumom, sve oči su uprte u tebe, a ti se osmehneš, pokazuješ ko si upravo tada i na tom mestu sa svime što je bilo potreno da prođeš da bi se tamo našao baš takav kakav jesi, neponovljiv.
Mali Koraci i Praksa
Svaka nova stepenica donosi svoju lekciju, da i strah. Ti nosiš svoju veru da možeš da rešiš ono što te čeka i rešiš to. Onda prelaziš na sledeći nivo, i sledeći i sledeći. Mali koraci i nova iskustva koja postaju uobičajena, pomeraju te napred. Ključ je u malim koracima koji te vode ka ostvarenju tvojih želja.
Akcija+vežba+vreme= Vera u sebe
Postaje manje strašno i postaje lakše.
Prvi koraci su saznanje da ćeš okusiti napredak kroz iskustvo pomeranja unapred. Svaki put kada preduzmeš korak napred postaješ sve manje uplašen, strah gubi svoju moć i polako se topi.
Drži glavu gore i pogled uprt ka horizontu, podseti sebe da ti stvarno možeš to i umesto reči moram kaži sebi, imam mogućnost da… i budi iskreno zahvalan na tome. Tvoji snovi su tu da ih ti ostvariš.
