Sunce i lepo vreme umeju da nas i te kako pokrenu, učine da u našim čulima svet ponovo šuška. Osim nas, budi se i naša radoznalost za ono što nas okružuje. Ubrzani smo, poletni i pozitivniji. Takvi dani su odlični za obnavljanje energije i kontakt sa prirodom.
Mesta za kojima svi čeznemo uglavnom su beg od asfalta, zgrada koje nam zaklanjaju vidike i mimoilaženje bučnih prolaznika. Netaknuta priroda, kao sinonim za tišinu, i boravak u šumi je idealno mesto za istraživačko putovanje, i to ne samo onoga izvan već i onog unutar nas samih. Većina ljudi gaji ljubav prema prirodi, kao takvoj, koja je prepuna neobjašnjivih čuda, malih i velikih. Dok postoji i ona druga grupa ljudi, koja nemarno prolazi pored ovih čuda i propušta priliku da se stopi sa primatom u sebi. Da, boravak u prirodi i šumi ima svoje benefite i može nam pružiti sreću i očuvati psihofizičko zdravlje. Iz tih i drugih razloga našu brigu za drveće ne bi trebalo da podsitče samo materijalna korist.
Po verovanju pojedinih ljudi, ova kraljevska socijalna bića, čiji idealan izgled simbolizuje stabilnost, mogu imati lekovito dejstvo na nas. A postoje i raširena mišljenja da drveća mogu da emituju energiju.
Običaj, koji je poznat u brojnim zemljama i među različitim etničkim grupama, grljenje i stezeanje drveća u potpunosti odražava intimni odnos između čoveka i biljke. Ovaj običaj se smatra dragocenim, ali i retkim u našem društvu. Prilikom čina grljenja drveća toplina i energija iz drveta prelazi na nas. Samim tim, menja se naše raspoloženje, javlja se osećanje zadovoljstva, povezanosti, jer se prilikom kontakta (grljenja) sa drvećem oslobađa hormon endorfin i oxytocin vezan za amigdalu.
Boravak u šumi pomaže nam da steknemo imunitet, obezbedimo našem telu dovoljnu količinu vitamina D, razbistrimo svoje misli, lakše donesemo odluke, sagledamo naš život iz druge perspektive, odmorimo od poslovnih obaveza i brzog života, iscelimo patnju. Takođe može da deluje inspirativno i probudi našu kreativnost. Mnoge ideje, stihovi, umetnička dela nastala su upravo u šumama.
Šumski vazduh je oličenje zdravlja. Svako ko želi da prodiše ili da se bavi fizičkom aktivnošću odlazi u šumu. Među drvećem vazduh je vidno čitstiji, jer ono deluje kao ogromno postrojenje za filtriranje.
Poznato je da su se šume u brojnim tradicijama smatrale svetim mestima u kojima se održavaju kultovi: u svetoj šumi se obraćalo bogovima; prinosile su se žrtve i čekalo se na inspiraciju ili ozdravljenje. Posoji priča da je Asklepije (Eskulap), bog medicine, uvek tu lečio bolesne.
Inžinjer šumarstva, Žorž Plezans, u svom delu „Šuma i zdravlje“ insistira na psihološkoj i fiziološkoj povezanosti između čoveka i drveta: Znaci biljnog života, čak i kada su podsvesno naslućeni, predstavljaju poziv za prenošenje energije u našem telu, što je od velikog značaja u koncepcijama Dalekog isoka, preuzeto u akopunkturi, zen filozofiji….Sve se u drvetu, i krutost stabla i gipkost listova, može podvrgnuti intelektualnim analogijama ili psihološkim transferima i time dovesti – ako smo sposobni da integrišemo drvo unutar nas – do poboljšanja opšteg stanja organizma i vitalnih funkcija.
Lepe dane, upravo iz ovih razloga, treba iskoristiti za ostvarivanje kontakta sa prirodom, šetnje šumom među drvećem. Prilikom sledeće šetnje imajte na umu ove benefite, dišite usporeno i ravnomerno, zakoračite u skriveni svet, istražite i upoznajte tajne drveća, otkrijte čuda, i štitite ga. Neka vam pruže sreću.
