Jeste li razmišljali o tome šta nam poručuju naše želje, šta je u njihovoj osnovi, gde izviru, koja osećanja ih prate i koliki je potencijal njihove ostvarivosti, od čega on zavisi i koliko je zaista dobro ukoliko uspemo da ih ostvarimo?
Da li su naše želje uvek transparentne ili ih ponekad krijemo sami od sebe, maskirajući ih i uvijajući u slojeve prijateljstva, humanosti, empatije i ko zna čega još… Postoje i takve želje koje su zapravo hirovi našeg ega, zablude kojima poput pilule treba da uspavamo svoja svakodnevna nezadovoljstva, frustracije na raznim poljima i nahranimo tu gladnu zver iz senke koja traži zadovoljenje i našu pokornost. Nekada verujemo da su ta “sitna, bezazlena zadovoljstva“ dobra a u stvari su očajnička potreba za konzumerizmom, gomilanjem nepotrebnih stvari i rasipništvo preko svake mere. Ono što na površini deluje kao naša želja nekada je samo projekcija tuđih očekivanja, posledica naše navike da udovoljimo drugima zaboravljajući na sebe. To je ipak čin nasilja prema sebi jer skraćujemo, sabijamo i gužvamo sebe kako bismo stali u odgovarajući kalup. Gubimo svoju anatomiju i ne dajemo joj priliku da postane dostojna čoveka, života, da rastemo i razvijamo se. Radi se ispoljavanju konformističke potrebe kroz promenu ličnih dimenzija tako da ne štrčimo, svodeći sebe na “prihvatljivu meru”. Sve to može ličiti na nekakve želje, ali one koje su ponikle iz straha – od odbačenosti, od samoprezira, od siromaštva, od uspeha, od neuspeha, od budućnosti. Postoje i želje iz kojih govori ego, tu je u pitanju večita unutrašnja igra despota i žrtve…
Zastanimo malo. Udahnimo duboko, vratimo se sebi, svom biću, srcu ili suštini. Tu smo bezbedni, mada se plašimo i da priđemo tom prostoru, jedno je sigurno, samo ono što rezonira sa srcem i dušom ima odjek u beskraju, ima šansu da se ostvari, da oživi i dovede do mira, do pobede nad senkom u nama. I znate šta, upravo želja rođena u srcu ima mnogo veću snagu za ostvarenjem od one nastale u umu koji je pod vlašću ega! Dobro preispitajte svoje želje, šta im je u osnovi, šta ih pokreće, gde im je izvor a gde ušće? Kako prepoznati razliku između želje i hira? Svako kome se bar nekad desilo da nešto jako želi i da do ostvarenja želje dođe a u tom trenutku oseti prazninu, možda u neku ruku i kajanje, definitivno se radi o drugoj vrsti želje, možemo je nazvati – hir. Stvar je u osećaju koji je na mnogo nivoa važan za bilo koju želju. Upravo kad se radi o ostvarenju želja osećaj je od ključne važnosti. On nam otkriva koje su želje „pogrešne“ što je kao iskustvo dragoceno jer nam pokazuje diskonekciju sa našom suštinom. Imamo putokaz koji otkriva da smo krenuli u pogrešnom smeru, međutim, lutanje ne mora značiti trajnu izgubljenost i dezorijentaciju, naprotiv, dovodi do suočavanja sa sobom i uključivanja svih kapaciteta za čitanje znakova pored puta, njihovog boljeg tumačenja i bržeg snalaženja! S druge strane, osećaj je ono što oživljava želju i približava je realnosti, onaj titraj uzbuđenja u nama dok maštamo, sanjamo i osećamo da samo što se nije ostvarila. Možda je to strast koja je obavezni deo hrabrosti, a bez nje nema pobede ili uspeha! Hrabrost je osnov slobode, a samo slobodno biće može ostvariti svoje želje jer samo onaj ko je slobodan zna koje su istinske želje i potrebe njegovog bića i srca! S druge strane, za hrabrost je neophodna vera, u sebe, u silu koja je iznad svih nas, vera da nas život voli, da se sve dešava za naše najveće dobro i da zaslužujemo sve ono o čemu maštamo!
Ne plašite se da odustanete od dobrog i krenete za još boljim.
John D. Rockefeller
Definišite svoje želje, upoznajte im i lice i naličje, a onda predano radite na njima. Uglavnom ih pokreće vera, nekada će morati na gurku ali ni tada ne smemo da gubimo veru, jer na putu do cilja, potrebno je mnogo strpljenja.
Verujem da je svaka želja ponikla iz svetlosti altruizma, ljubavi za stvaranjem, kreativnim ispoljavanjem našeg bića upravo ona koja sadrži iskru božanske energije i širenja naših iskustava i kao takva zaslužuje da bude ostvarena. Sam njen proces ostvarivanja predstavlja put obasjan svetlošću koja daruje i drugima priliku da izađu iz mraka sopstvenih autodestruktivnih “želja”. Tako da, oprezno sa željama, pre nego što se upustimo u božanstveni proces njihove realizacije, potrudimo se da ih dobro razumemo, iščitamo sve njihove slojeve i značenja, a onda čvrsto poverujemo da možemo, da imamo snage ali i prava na njih jer smo duboko zahvalna bića koja su dobila priliku da žive, žele i ostvaruju svoje strasti!
Fotografija: Jon Tyson on Unsplash
