Mi ljudi smo prilično “komparativna” bića. Kad krenemo da procenjujemo osobu koju smo tek upoznali, ili nam je iz nekog razloga u tom momentu važna, vrlo često se procena svede na uporednu analizu nas i njih, naših i njihovih kvaliteta ili mana, naših i njihovih dostignuća… sve do boje kose, tipova građe, visine i čega sve ne… Kako to obično biva, slike koje upoređujemo nisu realne, i ta nas komparacija odvede pravo do muzeja iluzija, pa hajde se ti snađi tu u carstvu lažnih veličina…
Svesni smo da nikada ne možemo imati kompletnu sliku o drugima, njihovim percepcijama stvarnosti, naličjima njihovih priča… Sve i da dobijemo uvid u veći broj stranica tih priča, da bismo ih razumeli na pravi način osnovni uslov je da dobro poznajemo sebe, što zahteva konstantni unutrašnji rad. A često najviše prosuđuju, osuđuju i upoređuju oni koji nisu spremni da rade na sebi i pomeranju sopstvenih granica. I baš onda kada je naš um zauzet upoređivanjem i beskonačnom analizom, znači da nije usmeren nas sebe i da nema dovoljno razvijenu sliku o sopstevnim kapacitetima i mogućnostima.
Mi često možemo imati iluziju da je slika o nekome celovita, a zapravo je nadograđena ili iskonstruisana našim ličnim pretpostavkama, nagađanjima i odrazima sopstvenih kompleksa. Sve to radi nam ego koji egzistira upravo na pretpostavci mi i oni. Iz te odvojenosti rađa se osećaj neadekvatnosti, nedovoljnosti, i stalne ugroženosti od strane tih drugih. Nastupa odbrambeni mehanizam koji nas “čuva” tako što teži da umanji tuđe vrednosti a sopstvene prenaduva, ili sasvim usitnjava sopstvene istovremeno hiperbolišući tuđe – čime nam zaštitnički poručuje da odustanemo od svake unapred izgubljene utakmice.
Izaberi sebe
Želim da te podsetim da je upoređivanje sa drugima gubitak vremena, jer se iz tog jalovog posla ništa dobro ne može izroditi. Dok posmatramo tuđe savršene živote, obično to radimo bez ideje i svesti o pozadini te idealne slike, borbama, teretu, hodu unazad, i ostalim izazovima takozvanog običnog čoveka. Svi mi i jesmo obični, ali su neki toliko dobri i toliko ok u tome što su obični da postaju izvanredni, posebni i nekako veliki! Postaju to jer su odlučili da prihvate sebe sasvim, pa time i svoje ograničenosti, nesavršenosti, slabosti i ranjivosti i tako neošmirglani i neizlakirani krenu u sopstveni proces usavršavanja. Jer priznaja ranjivosti je početak promene. I zato se na takve ljude treba ugledati, ok, možda i uporediti sa njima ali sa jasnom svešću da su i danas isto tako jedni od nas, još uvek nesavršeni ali bliži nego ikad svojoj idealnoj verziji.
Svako od nas može biti uspešan i prelep na svoj jedinstveni način
To mučno zapadanje u zamku upoređivanja ne samo da kvari radost sadašnjeg trenutka nego i šansu za pokret kojim možemo barem za mrvicu biti bliži onome o čemu sanjamo.
Jalov, uzaludan posao… kažem ja. Prvo te rastuži, onda zagolica neku zavist u tebi, pa ti ceo svet nekako stran i neprijateljski nastrojen, ljutiš se i svi su ti krivi. Iz te emocije ogorčenosti i frustracije nema pomeranja, to te prosto zakuca u mesto i postaneš sopstveni neprijatelj.
Tako zaglavljen okrenuo si leđa kreativnosti i nagonu za bilo kojom vrstom lekovitog stvaranja.
Kako izaći iz muzeja iluzije?
Predlažem ti da svaki put kad se susretneš sa mislima koje za cilj imaju da te podsete na sopstvenu bezvrednost zastaneš, setiš se kuda to vodi, i prekineš krug koji nije ništa drugo nego negativan obrazac koji si usvojio verovatno još iz detinjstva i koji ti je godinama gasio energiju.
Na svaku takvu misao možeš odgovoriti nekom brzom akcijom.
Podrži sebe –Napiši sebi afirmišuću poruku.
Ako si u prilici, pusti pesmu koja ti uvek podigne vibraciju.
Pozivi dobru prijateljicu, podsetite se lepih trenutaka.
Učini neko dobro delo, neka to bude i sitnica,
Ali čineći gest humanosti, naredni put kad krene loša energija setićeš se da si ipak neko ko vredi jer si se našao nekome.
Odvoji vreme,pusti tutorijal koji dugo odlažeš a znaš da će ti biti od koristi.
Nauči novu frazu stranog jezika…
Neka na loše i neprijateljske misli tvoj odgovor bude delo ljubavi.
Prema sebi, prema drugima, jer u suštini to je ista stvar… od sveta dobijamo ono što i sami pružimo.
Nisu nam svima iste polazne osnove, ali to nije ni važno, jer svako od nas ima priliku da materijal od koga je usavrši i dovede do najbolje verzije, polako, posvećeno i sa fokusom na sopstveni napredak.
S ljubavlju,
Irena
Naslovna slika: Pinterest
