Biti roditelj u vreme velikih društvenih promena i ubrzanog tehnološkog razvoja može da bude veliki izazov. Kao društvo menjamo koncept roditeljstva. Pravila vaspitanja i uloge roditelja drastično se menjaju i možemo sa pravom reći da se nalazimo u periodu tranzicije roditeljstva i shvatanja deteta i njegovih potreba, kompetencija.
Modeli vaspitanja koje smo učili od svojih roditelja više ne važe. Roditelji su u vakuumu. U nekoj vrsti praznog prostora koji mora biti ispisan novim pravilima, novim potrebama.
Oni koji imaju mogućnost sluha za tuđe potrebe, čuju POZIV U POMOĆ. Alarmi su uključeni. Ko će odgovoriti?
Pravovremeni odgovor podrške…
Ko treba da pruži podršku? Država, vaspitni sistem, zdravstveni sistem, obrazovni sistem….Možemo čekati sistemska rešenja. Možemo čekati da se sve ” uredi” (valjda tako, samo od sebe). A možemo i pogledati u sebe. Biti svesni sopstvene odgovornosti i POKRENUTI.
Jedno je sigurno, POSTOJE oni koji prihvataju odgovornost, koji čuju i daju svoj doprinos. Postoje oni koji svojim entuzijazmom menjaju svet, korak po korak.
UNICEF i mi
Oni koji prate aktivnosti UNICEF-a moraju se složiti da ova organizaciji zaista deluje u najboljem interesu dece.
Bilo kroz brojne aktivnosti pomoći ugroženima, kroz koje prvenstveno skreću pažnju na ugroženu decu, bilo kroz aktivno učešće u edukaciji i podršci.
Ono što je aktuelno je svakako i aktivno učešće ove organizacije u implementaciji novih Osnova predškolskog vaspitanja i obrazovanja ” Godine uzleta” koje iz temelja menjaju sliku o detetu i porodici, zajednici.
Godinama unazad UNICEF okuplja stručnjake iz različitih oblasti i podstiče ih da deluju, da razvijaju, da razmišljaju o deci i porodici.
Jednom takvom “okupljanju”, imali smo priliku da prisustvujemo 06.11.2020. godine na You Tube kanalu Unicef-a.
Onlajn umrežavanje na delu
Kada se na jednom mestu okupe relevantni stručnjaci iz oblasti vaspitanja, obrazovanja, zdravstvene zaštite… to svakako obećava kvalitetan i SMISLEN program koji daje priliku da se edukujemo, da razmenimo iskustva, ukratko da ČUJEMO i nas ČUJU.
Konferencija je podeljena u tri panela i to :
- Igra – čuvar mentalnog zdravlja dece i roditelja – diskusija;
- Širenje dobrih modela podrške roditeljstvu – mogućnosti i izazovi;
- Poslovanje po meri porodice i deteta – “Radno mesto po meri porodice – predstavljanje istraživanja sa decom i poslodavcima.
Ono što možemo videti iz samih naslova je da su organizatori imali ideju da sve nas uključe u raspravu i da čuju mišljenje, roditelja, radnika vaspitnih, obrazovnih, zdravstvenih, socijalnih ustanova i udruženja. Ukratko, mišljenje svih kojih se tiče DETE i DOBROBIT deteta.
Imali smo mogućnost da komentarišemo i postavljamo pitanja uz dobijanje povratnih informacija. Uz apsolutno uvažavanje mišljenja i blagovremene odgovore.
Moderatori i panelisti na konferenciji su izabrani sa merom i smislom. Odličan odnos praktičara i teoretičara. Mogli smo da čujemo i roditelje i one koji se roditeljima i decom bave.
Neću vam u ovom tekstu prepričavati sve teme i uvide. Sve možete i sami da pogledate na You Tube kanalu UNICEF-a, na linku https://www.youtube.com/watch?v=73ArCNjHbZM
Pomenuću samo neke situacije koje su mi se lično najviše dopale.
I ” tate” imaju glas….
Savremena psihologija, naročito dubinska psihologija, već odavno tvrdi da je za pravilan psihofizički razvoj deteta neophodna identifikacija sa oba roditelja. I bez savremenih objašnjenja potrebe da dete u razvoju ima i majku i oca, patrijarhalan način života hiljadama godina negovao je relativan porodičan sklad, znajući da su detetu nužna oba roditelja.
Vladeta Jerotić
Uloga oba roditelja i zajedničko delovanje u vaspitanju i odgoju deteta je od izuzetnog značaja za zdrav fizički, mentalni i duhovni razvoj. U našoj kulturi očevi su bili dugo “po strani”. Svu brigu o detetu bi vodila majka.
Povodom ove teme, često je svoje mišljenje davao i naš velikan Vladeta Jerotić. Više o ovoj temi iz ugla našeg akademika, možete da saznate na https://www.detinjarije.com/vladeta-jerotic-da-li-je-u-formiranju-licnosti-znacajnija-uloga-majke-od-uloge-oca/
Sa novim tendencijama ovo se menja iz korena.
Očevi u današnjem društvenom poretku sve češće uzimaju uloge koje do sada nisu imali. Lično, oduvek smatram da je uloga u odgajanju majki i očeva različita.
Majke imaju tu urođenu predodređenost da se bave detetom u najranijem uzrastu. Osećaju dečije potrebe. Nazovimo to “majčinskim instinktom” ili kako god.
Očevi, sa druge strane, imaju odlučujuću ulogu u razvoju sinapsi i ranom razvoju mozga deteta. Uz njihovu urođenu neustrašivost, dete dobija pravilan podsticaj, kroz igru koja podrazumeva bacanje u vis, trčanje, prevrtanje i sl. (Mnogo više i mnogo pametnije je o ovoj temi više puta govorio DR Ranko Rajović, te oni koje tema zanima kogu da izguglaju DR Ranka Rajovića i da se više informišu).
Majke su mnogo više uplašene kada se o ovakvim aktivnostima radi, te ih izbegavaju i često time previše “štite” decu.
Ono što je evidentno da je sve više očeva koji vode brigu o deci u najranijem uzrastu. Pojavila se i potreba i za “porodiljskim odsustvom” za tate. O ovim novinama smo imali priliku da slušamo na konferenciji i da bar “zagrebemo” temu koja će, u budućnosti, uzimati sve veći primat.
Aplikacija “Halo beba”
Slušajući o aplikaciji koja daje pravovremene informacije, uputstva, savete roditeljima, jedino što sam mogla da pomislim bilo je: “Eh, da je ovo postojalo u vreme kada sam ja po prvi put postala majka!”
Izbegli bi more situacija kada, “tata” i ja sa našim naslednikom, trčimo u Dom zdravlja, jer je dete “malo jače bljucnulo” ili se zaplakalo. Koliko bi nam značajna bila “podrška” i savet. Koliko bi brige mogli da predupredimo, samo “jednim klikom”.
Sa druge strane, povodom aplikacije imam samo jednu bojazan. Aplikacija nudi mogućnost praćenja dečjeg razvoja, a u skladu sa razvojnim karakeristikama. Jedini “problem” koji vidim u ovome je činjenica da uzrasne karakteristike moraju da se sagledaju za svaki konkretan slučaj.
Svako dete ima svoj “ritam” razvoja. Može se biti izuzetno napredan po jednim pokazateljima, a da u nekoj drugoj oblasti razvoj bude “usporen”.
Često ćete od roditelja čudi da deca koja imaju razvijenu krupnu motoriku, imaju usporen razvoj govora i fine motorike.
Aplikaciju, dakle, roditelji treba da shvate kao alat, kao pomoć u praćenju razvoja deteta. Međutim, u slučaju bilo kog pokazatelja usporenog razvoja, bez panike i straha, moraju da se obrate stručnjacima, na prvom mestu, u Domu zdravlja.
Zaključak…
Konferencija “Roditelj u centru pažnje” svojim sadržajem je opravdala naziv. Roditelj je stavljen u fokus. Uvažene su potrebe roditelja. Uvaženi su strahovi. Roditelji su dobili povratnu informaciju da su važni i da su njihovi strahovi sasvim normalni.
Ono što je evidentno, postoji jedna osobina koja je svojstvena moderatorima i panelistima ovog skupa… EMPATIJA.
EMPATIJA nasuprot SIMPATIJI
Smiljana Grujić je na jednoj od radionica u organizaciji Fondacije Novak Đoković, sa Jelenom Đoković, roditeljima na fantastičan način objasnila pojam empatije i simpatije.
EMPATIJA. Mogućnost da se stavimo u tuđe cipele. Mogućnost da shvatimo tuđe viđenje i da pružimo pomoć koja je u okviru naših mogućnosti. Ne preuzimamo odgovornost za tuđa osećanja.
SIMPATIJA. Stavljamo se u poziciju da shvatamo viđenje drugih, ali i preuzimamo odgovornost za nečija osećanja i postupke.
Moderatori i panelisti ove konferencije su pružili empatiju roditeljima kojima je to i potrebno. Roditeljima koji su svesni svoje odgovornosti, svoje uloge i svesni su da im je samo podrška potrebna.
“Programi podrške, a ne obrazovanja”… kako su lepo definisali na jednom od panela.
Foto: www.pexels.com
