Moje dete je razmaženo
Često čujem u okruženju moje dete je nesposobno i razmaženo. Meni se pažnja uvek zalepi na ovo RAZMAŽENO.
Ovo je pridev koji ima značenje – vaspitan bez osećaja za odgovornost i samostalnost.
Pa kako se to desi? I zašto nam to smeta? I imamo li svest o svojoj odgovornosti ili smo isto razmaženi?
Etiketa RAZMAŽEN
Ova etiketa je recimo jednom mom detetu jako prijala. Pogađate kom. Pa prvom, naravno. Čak je namerno izazivala situacije koje će okruženje protumačiti kao “kako si razmažeeenaaa”. I onda kad dođe kući prepričava ih sa vidnim sjajem u očima, u fazonu kako je to super! Dakle u njenom univerzumu razmažen znači biti mažen i pažen. A ona to voli.
Ne shvatajući pravo značenje reči ona je uživala u svojoj razmaženosti i svesno je potencirala.
A šta mislite kako se oseća ono dete za koje biti razmažen znači uvredu? Kako ta etiketa utiče na njegovo samopouzdanje? Da li stavlja znak jednakosti između razmažen i nesposoban? Da li to postaje njegov unutrašnji glas koji ga vodi direktno u nesposobnost?
Kad bismo raspakovali ovaj termin do kraja došli bismo do istine. Istina je da mi osećamo krivicu što je dete razmaženo pa nam je lakše da je podelimo. Zalepimo malo i njima, šta ima veze…
Ja sam ti dala sve, a ti tako… Ja sam te ljuljala da zaspiš, vozila te tamo i kad si mogla sama da odeš, ja sam ti crtala likovno, radila prezentacije, podgrevala ručak koji sam ja skuvala…
Skloni se sa puta
Zbog čega? Ljubavi ili potrebe da budemo najbolji roditelji ikada? I onda, kada dete počne da podrazumeva sve ove prethodne situacije, nastaje haos.
Kada bismo samo malo isključili automatske reakcije i pustili ih da sami urade sve za šta su sposobni bili bismo fascinirani. Svako dete je sposobno da uradi ono do čega mu je stalo ako mu se sklonimo sa puta.
A svakome od nas želim da bude razmažen baš onako kako moja prva to doživljava – mažen i pažen!
