Svi smo mi u nekoj vrsti potrage za ljubavlju, kao sigurnoj luci kojoj se osećamo dobro i prihvaćeno, uprkos ličnim nezadovoljstvima i neostvarenim potencijalima. Istina je da tek kada zaista doživimo da osobu imamo pored sebe, iz tog odnosa spoznajemo da nije samo stvar u tome da nas neko prihvati sa svim našim manama ili uprkos njima, već da ta veza ima potencijal da od dvoje ljudi stvori saputnike i partnere na zajedničkom putu napretka i poništavanja tih mana. To je odnos u kome dve osobe najpre prihvate sebe a onda iz osećaja pripadnosti i celovitosti krenu u širenje ili ekspanziju svojih mogućnosti. O tome nas uči Dipak Čopra, čuveni lekar koji je vezu uma i tela stavio kao najvažniji zadatak svakog pojedinca, predavač i pisac čija se dela čitaju širom sveta i na neki način predstavljaju ulaznicu u svet ostvarenih mogućnosti koje često nazivamo čudima. On je mnogo učunio da kolektivno uočimo granice koje su određene pogrešnim uverenjima kojima smo odgajani i prevaziđemo ih svesnim umom.
Knjiga Put do ljubavi uspešno nas vraća na suštinu, a to je ljubav. Kojim god putem krenuli, nema šanse da zaobiđemo put srca ako želimo da konstantno osećamo zadovoljstvo postojanja.
“Glavni most ka ljubavi koju tražite u drugima sve vi sami”
Dipak Čopra
Prešavši Čoprin Put do ljubavi u jednom dahu, suština je vidljivija nego ikada, jer on uspeva da nam svojom sugestivnošću, mnoštvom realnih a čudnovatih priča otvori srce i prenese nam poruke koje se daju razumeti jedino srcem, gde leži istina. To je ljubav.
Ali, kako kaže Čopra, iskustva su ta koja često smetaju ljubavi. Naši ožiljci iz prošlosti imaju moć ukoliko ih ne osvestimo, da nam sasvim zamagle vid i udalje nas od istine da svako od nas zaslužuje ljubav.
Da se podsetimo šta sve može ljubav i zašto nam je toliko stalo do nje iako nekada to ne želimo da priznamo. Onaj momenat kada osvestimo da smo okrenuli leđa ljubavi i srce zapakovali u tamu kutije načinjene od prethodnih negativnih iskustava znaćemo da smo se sasvim udaljili od sebe i da je pravo vreme da se vratimo na stazu koja donosi mir i trajnu radost.
- Ljubav može da isceli.
- Ljubav može da obnovi.
- Ljubav može da nas zaštiti.
- Ljubav može da nas nadahne svojom snagom.
- Ljubav može da nas približi bogu.
Ne možemo nazvati putem ljubavi ono na čemu počiva današnja društvena veza dva bića, u smislu braka, podizanja dece i ostajanja u zajedništvu i onda kad izostaje upornost da se uspostavi razumevanje i duhovna poveznast na nekom svesnijem i višem nivou. Čopra kaže da put ljubavi jeste samo onaj koji pokazuje duši kako da raste.
Potraga za savršenim partnerom može za svakog od nas imati neki svoj put i smisao. Ali jedno je sigurno, veza sa drugima zavisiće od veze koju imamo sa sobom i Čopra ovom rečenicom otvara najvažniju dimenziju naših odnosa sa drugima:
“Kako god se osećali u pogledu svog partnera, osoba s kojom ste, u ovom trenutku je prava za vas, ona je ogledalo onoga kakvi ste vi iznutra.”
Ako ovo razumemo, dolazimo u sukob sa opštim mišljenjem koje nas je učilo da smo žrtve nesrećnih odnosa i da je ono što nam se dešava van naših mogućnosti razumevanja, van naše kontrole, da u tom smislu ne možemo biti odgovorni. Naprotiv, svako naše iskustvo ima svoju pouku koju ako se potrudimo da kopamo dublje ispod površine sasvim nedvosmisleno možemo pročitati. Tako i partnerski odnosi jesu slika i prilika nas samih, ili naših pogrešnih uverenja, naše udaljenosti od svoje suštine i potreba koje počivaju u dibini našeg bića.
Ova knjiga ima neverovatnu moć da nadahne svojim porukama koje ma koliko bile očigledne kada ih pročitamo u kontekstu priče o ljubavi, u realnom su životu za nas predstavljale prepreke i mesta spoticanja koja su nas često navodila unazad, sve dalje od istine. Ovde te poruke shvatamo srcem i jasno nam je da nam mogu biti od dragocene pomoći jer njihovom primenom možemo da napredujemo i dopustimo duši da raste.
Svako poglavlje sadrži ono što je Čopra nazvao vežbanjem ljubavi, to su mudrošću ispunjene praktične situacije koje ćemo pretvoriti u uvide i tako knjigu iskoristiti kao edukativni duhovni vodič.
“Muškarac i žena mogu u ljubavi jedno za drugim da odraze božansku ljubav”
“Ljubiti svog voljenog ili voljenu način je da se ljubi bog”
Šta god bio objekat vaše ljubavi u onom duhovno čistom obliku kojim se voli uzvišeno, znajte da to jeste božanska ljubav jer njena priroda i put kojim se razvija i kako vodi u rast duše to dokazuje. Nemojte nikada sumnjati da li neko koga volite zaslužuje takvu vašu ljubav i da li ga volite previše, sve dok ona ima efekat božanske ljubavi na vas i dok se osećate ispunjeno, ostanite na tom putu. Na samom početku knjige je priča o ljubavi u kojoj je žena toliko volela svog muža da kada je naizgled oboleo na smrt ona molila boga da njega poštedi a nju uzme. To se i desilo. Čopra ovde kaže: “Ljubeći svog muža ona je ljubila boga a sada je s njim. Svaka prava ljubavna priča je ljubavna priča o bogu.”
Nemojte biti ograničeni strahovima i bolnim ožiljcima iz prošlosti, sve se to može prevazići onog trena kada svoju svest podignemo na viši nivo i sagledamo šta nam takav put straha, trauma i pogrešnih uverenja donosi a čega nas lišava. Nikada nećemo biti kompletni sve dok se ne prepustimo putevima srca jer samo tu možemo sresti i stići do onoga što želimo.
