Život je previše kratak za mlake krajeve i mlake ljude, hladnu kafu, osećanja bez pokrića i prazne reči. Dala si sve od sebe. Možda čak i više. Sad je vreme da pustiš…
Puštanjem nikada ne gubiš druge ljude. Puštanjem pronalaziš sebe.
Ponekad je bolje pustiti. Ne boriti se. Ne tražiti objašnjenje i ne objašnjavati svoju vrednost. Ne juriti ljude…
Polako učim da je najbolje i najpametnije da život živim tako da sam u svakom trenutku okrenuta ka sebi, a ne ka onome što se dešava oko mene. Jednostavnije rečeno, radim na sebi i svom unutrašnjem miru.
Kada odlučiš da pustiš to ne znači da gubiš nadu. To znači da se nadaš novom i boljem. To znači da se nadaš da će u tvoj život doći ljudi vredni tvog truda i vremena. Ljudi vredni tvoje ljubavi. Ljudi vredni da se za njih boriš. Ljudi vredni da pored njih ostaneš.
Kad pustiš naučiš da ponekad držanje može da prouzrokuje veću bol od puštanja, da te stalna borba iscrpljuje i da čekanjem gubiš vreme.
Kada odlučiš da pustiš naučiš da su neki ljudi prolazni, da im nikada nije bilo suđeno da ostanu. Oni nisu sudbina nego lekcija. Nauči tu lekciju, stavi tačku i kreni dalje. Ne tri tačke, nego tačku.
Kada pustiš naučićeš da su one stvari kojih se plašiš upravo stvari koje moraš da uradiš kako bi sebi podarila slobodu i nastavila da rasteš svakog dana.
Puštanjem nikada ne gubiš druge ljude. Puštanjem pronalaziš sebe! Jer sa svakom osobom koju pustiš na korak si bliže sebi!
Nije najjači onaj ko može najviše da podnese nego onaj ko uspe da pusti. Onaj ko skupi hrabrosti da se okrene i ode, da zaštiti sebe.
Onaj ko ne ostaje tamo gde ne može da voli i gde ga ne vole.
A vrlo je jednostavno.
Ako vam nešto ne donosi radost u životu… pustite ga.
Ako neko želi da ostane ali ste shvatili da vam ne treba… pustite ga.
Ako neko ne ceni vaše talente… pustite ga.
Ako se neko ne bori za vas… pustite ga.
Ako neko ne zna šta će sa sobom, kako očekujete da zna šta će sa vama? I njega pustite.
Ako neko ili nešto ne godi vašem biću… pustite ga.
Ako za nešto nema mesta u vašem životu… pustite ga.
Ako neko pokušava da vas promeni… pustite ga.
Ako vam neko ne daje dovoljno prostora… pustite ga.
Ako vam neko ne daje dovoljno života… pustite ga.
Ako ste pored nekoga zaboravili da volite sebe… pustite ga.
Ako ne primećuje magiju u vama… pustite ga.
Ako vam ne pomaže da rastete… pustite ga.
Pusti sve što boli, koči i peče.
Pusti sve što ti remeti san, sve ono što te tera da se noću vrtiš po krevetu, vrištiš u jastuk i kvasiš ga suzama.
Jer grčevito držanje ponekad nanosi veći bol od puštanja.
A šta ako oni vas puste lako, bez borbe? I to je jednostavno. Vi njih zaboravite još lakše. Pustite ih niz vodu kao komad odeće, kao parče papira, kao davno zaboravljenu i pohabanu igračku iz detinjstva.
Prerastemo mesta, haljine i snove. Prerastemo ljude. Ali pronađemo sebe!
izvor naslovne fotografije: we heart it
